Izvor: Blic, 21.Avg.2017, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPSKA SRBIJA Savić: Neka mi oproste, ali Vlah Alija je u pesmi veći dasa od Banović Strahinje
Čeznuo sam da vidim čuvena ali i manje čuvena mesta opevana u našoj epskoj poeziji, kaže pisac Milisav Savić povodom objavljivanja jedinstvene knjige "Epska Srbija".
U izdanju „Raške škole” nedavno je objavljena monografija "Epska Srbija". Kao što je u prethodnoj „Dolini srpskih kraljeva” obilazio mesta negdašnjih čuvenih srpskih vladara i o njima pisao, tako je sada Savić išao tragom epske poezije, kako one koju je zabeležio Vuk Karadžić tako i one zapisane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre toga.
Na blizu 340 strana sa preko 600 fotografija nižu se priče o Vili Ravijojli, Marku Kraljeviću, Banović Strahinji, Musi Kesedžiji i čitavom nizu likova među kojima je i Mitra Daskalova koja je, eto, ušla i u poeziju i u istoriju jer je - izgubila gaće.
Knjiga je promovisana u sklopu ovogodišnjih Raških duhovnih svečanosti tokom kojih je Milisav Savić goste i novinare vodio u obilazak znamenitih istorijskih mesta priuštivši im usput, uz istorijska fakta, i svoje viđenje poznatih i manje poznatih činjenica.
VLAH ALIJA
- Srbija u pesmi i Srbija u zbilji i istoriji često se razlikuju - kaže Savić.
A put je pisca vodio od Skadra do Soluna, od Durmitora do Miroč planine, od Hilandara do Prilepa, od Kosova do Romanije, od Ravnih Kotara do Kupinova, od Ravanice do Deviča, od Žabljaka do Ozrena...
Pisac Milisav Savić, kako to i recenzent Radivoje Mikić ističe, na stranicama ove knjige oslikava kako su se poezija i stvarnost i razilazile i podudarale. Jasno je, danas su od mnogih epskih boraca, gradova i manastira ostale samo mrvice, a u pesmama oni sijaju i blistaju u punoj veličini i raskoši... Savić je tragao i za portretima naših najčuvenijih epskih junaka naslikanih na ikonama i freskama u mnogobrojnim manastirima, a knjiga ne donosi samo opise putovanja kroz stvarne i mitske predele, već i novo, autentično tumačenje naše epske poezije.
- Neka mi oproste svi koji me čuju i ne čuju, ali u pesmi "Banović Strahinja” Vlah Alija je veći junak i veći dasa od Banović Strahinje - kaže Savić.
On to argumentuje:
- Jer, on je znao da voli, znao da poštuje, znao da bude uz ženu.
KAČANIK
O Marku Kraljeviću su, veli Savić, pevali brojni pevači, a pesme o njemu zapisivalo je više njih: I Petar Hektorović 1555, i Jozo Betondić 150 godina kasnije...
- Kačanik je čuveno mesto okršaja između Marka i Muse. "Marko Kraljević i Musa Kesedžija” je najlepša pesma o slavnom junaku, koji je, kako potvrđuje istorija, bio turski vazal. Ispevao ju je Marko Tešan Podrugović, hajduk. Kao da je znao da negativci privlače ne samo pesnike, nego i slušaoce. Kompleksniji su od pozitivaca. Marko zadržava negativne osobine. Tešan ne kaže šta je to Marko skrivio te ga je car držao u tamnici deset godina. Samo ozbiljan razbojnik može izgledati tako po izlasku iz zatvora: zarastao u kosu do zemlje, nokti da bi njima orati mogao, pocrneo u licu k’o kamen sinji.... Može se oporaviti samo uz vino i ovnujsko meso, što će reći da je bio i ostao sklon obilatom iću i piću. Novaku kovaču bez mnogo razmišljanja, baš kao i sestri Leke Kapetana, odseca ruku. Zapomaže za pomoć kod vile, zanemarujući da je i nju i njene posestrime bubecao zlatnim šestopercem - priča Savić.
MITRA DASKALOVA
Rudnik je najvažniji toponim u pesmi "Gaće Mitre Daskalove”, pesmi o Mitri koja je izgubila gaće.
- Izgubila ih je negde oko Mitrovdana, u vreme gozbi i pečenja rakije. Pesnik kaže da ona ne bi žalila da su to samo gaće, nego su na njima, za nevolju, vezom ispisani svi njeni ljubavnici, a to su zapravo sve čuveni rudnički kneževi: Sava Lagarija, Živko iz Stragara, neki ćelavi Milutin; na učkuru je Vitković Jefto, na uzluku Viktović Stefo. Gaće su, saznajemo iz pesme, ukrali Jeftini hajduci, a pronaći će ih i otkupiti žena pomenutog Lagarije. Ona će ih Mitri vratiti po svom mužu, koji ne bez razloga nosi pravi ljubavnički nadimak: Lagarija. Koliko je meni poznato, u ovoj pesmi je dat prvi katalog ljubavnika sa imenima, i to ne mitskih, već stvarnih - kaže Savić.
HODOČAŠĆE
Većina srpskih vladara opevanih u pesmama, kaže Savić, oslikana je u svojim ili tuđim zadužbinama.
- Razne zadužbine, opevani gradovi i krajevi danas se nalaze u drugim državama. Trudio sam se da i do njih stignem, ali nisam uspeo baš do svih. Najteže mi je ipak bilo da dođem do mesta i predela na Kosovu. A sve naše pesme, kako je rečeno, pevaju o Kosovu, direktno ili indirektno. Nisam zažalio što sam se, pod stare dane, latio ovog hodočašća. Srbija, pesnička, veća je od bilo koje Srbije u istoriji. I u mnogo čemu, naravno, lepša od one stvarne. Pesnička Srbija se ne menja, kao takva ostaće zauvek, ova druga tu i tamo pomalo liči na prvu - kaže Milisav Savić.
ŽENE I RAT
Na Kosovu je Milisav, kaže, obišao čitav niz toponima opevanih u raznim pesmama.
- Žensko viđenje rata najizrazitije je u pesmi "Kosovka devojka”. Lepa devojka sa kondirima vina i vode ide po bojnom polju, ranjene umiva, napaja vinom, zaslaže hlebom... Među njima je i Pavle Orlović. Opis ranjenog junaka ide u pravcu isticanja ratnih užasa; junak je sav u krvi, desna ruka i leva noga su mu odsečene, vita rebra polomljena... Na pitanja ranjenog junaka koga traži, devojka imenuje čuvene srpske vojvode: Miloša, Milana i Ivana. Ona ne opisuje njihove junačke osobine, već telesnu lepotu i nošnju i posebno ističe čime su je darovali. Žali se na svoju hudu sreću, a podrazumeva se da njena devojačka nesreća nije došla tek tako, nego ju je rat doneo - veli Milisav.
.jpg)
