Izvor: Blic, 13.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džordž Kluni protiv Srba
Džordž Kluni protiv Srba
Zagrepčani Mile, Zoki, Suba i Šoki, članovi pank-rok sastava 'Hladno pivo', stupiće, prvi put u svom životu, na tle SRJ danas, a dva dana kasnije staće i na binu novosadskog 'NS tajma'. Dan kasnije, 16. juna, stižu u beogradski SKC.
U telefonskom razgovoru na liniji Beograd-Zagreb na pitanja je odgovarao Mile, pevač i tekstopisac Hladnog piva. Posle više od deset godina postojanja i svirke u Hrvatskoj ovo vam je prvi koncert u SRJ. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kada ste, inače, prvi put nastupili?
- Prvi put smo pod imenom 'Hladno pivo' nastupili 1987. godine u Kumrovcu. Svirali smo za mlade izviđače i bilo je kul, a sada sviramo svuda gde nas pozovu. Zvali su nas, čak, više puta na neke dobrotvorne koncerte za ljude koji se odvikavaju od alkoholizma. Tim pozivima se uvek rado odazovemo. Inače, mogu reć’ da su nas otkačili svi potencijalni sponzori bezalkoholnih pića. Zbog našeg imena, naravno. Osim tog problema s imenom, jeste li imali i nekih drugih problema? Pre svega mislim na političke, budući da ste u pesmama često napadali bivšu vlast u Hrvatskoj?
- Nismo mučenici pokojnog režima, ali smo sve te godine bili angažovani za opoziciju, na bezbroj skupova. Na promociji našeg poslednjeg albuma 'Pobjeda' otvoreno smo pozvali ljude da glasaju protiv HDZ.
Koliko je, onda, rokenrol pomogao smeni prethodne vlasti u Hrvatskoj?
- To ne mogu baš tačno reć’, ali nije u prirodi rokera da sviraju za režim. Doduše, mi bismo sada svakako pre nastupali za vladajuću partiju, nego za današnju opoziciju, jer ta opozicija oličava i propagira ruralni, zatucani duh koji nije primeren rokenrolu. Oni furaju narodnjake i ultradesničarski su nastrojeni, a rokeri su nekako uvek bili za levu, urbanu političku opciju. Osim napada na bivši režim u Hrvatskoj, obrušili ste se i na Amerikance, baš nekako u vreme bombardovanja SRJ?
- Moram da kažem da ta pesma nema nikakve veze s bombardovanjem SRJ, ali se, eto, poklopilo. Pesma 'Maderfakersi' je nastala kada sam u kinu gledao neki film sa Džordžom Klunijem u glavnoj ulozi. Kluni glumi američkog junaka koji kreće do Urala da uhvati neke krimose što trguju nukelarnim materijalom. Mislim da su glavni negativci bili bosanski Srbi, više se i ne sećam. Uglavnom, neke scene su me podsetile na najgore nacifašištičke elemente gde Ameri pokazuju svu svoju superiornost. Kao, ti glupi Srbi i Rusi ne mogu ni sneg da nađu na zaleđenoj planini ili tako nekako. Tu su, naravno, Amerikanci da ih svemu poduče. Za ljude koji vas prvi put čuju, ličite na predstavnike sarajevskog njuprimitivsa.
- Ako je tako, nije loše. Kažem, nije loše, jer je to bio naš jedini i prepoznatljiv muzički val u svetu. Svako sa strane je odmah mogao da prepozna da to dolazi iz SFRJ, bio je to pokret koji se odvojio i od evropskog i od američkog panka. A može biti da ljude podsećamo na njuprimitivs zbog toga što sam ja dve godine živio u Tuzli, pa mi možda stil pjevanja ili urlikanja, kako hoćeš, vuče malo na Bosnu. To poređenje mi ne smeta. Brinulo bi me da mi je neko rekao da ličim na Halida Mislimovića. Kako sada prolazi rok u Hrvatskoj?
- Ima premalo velikih gradova da bi rokenrol mogao funkcionirati, premalo klubova u to malo gradova. Ne možeš stalno svirati rok u nekim zabitim domovima kulture. Kakav status očekujete u Srbiji?
- Najbitnije je da ne vučemo rep iz bivše SFRJ, tako da na naše koncerte u Srbiji ljudi neće doći zbog nekakve nostalgije, već isključivo zbog nas samih. Branislav Bjelica
