Izvor: Blic, 17.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džez muzičar za bis!
Džez muzičar za bis!
Bora Roković, proslavljeni klavijaturista i kompozitor, nastupao je ovih nedelja pred publikom u mnogim gradovima Srbije, a za početak maja sprema koncert na Kolarčevom narodnom univerzitetu sa 'Big bendom' RTS-a i Duškom Gojkovićem.
Sa džezom ste se susreli pre Drugog svetskog rata. Da li je kultura slušanja i izvođenja džeza u rodnom Bečkereku i Beogradu tog vremena bila razvijena?
- Da, u kući sam imao klavir i radio i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ploče. Radio-talasi su tako nekako padali u zonu Bečkereka da smo imali perfektan prijem iz Londona i iz Švedske, slušali smo svako veče dobru muziku, kupili štosove kako je god bilo moguće. Sa prijateljima iz Bečkereka odlazio sam u Ratnički dom, danas Dom armije u Beogradu, da slušamo Štuletov orkestar. Klinci smo bili, bre… Štule je bio harmonikaš, ali vrlo dobar džezista, kompozitor i pisao je čak i aranžmane. Imao je jako dobar bend. Isa Alfondarti na bubnju, neki Čape je bio na klaviru, i otac Mileta Pavlovića Milan alt. Još je bio jedan Poljak koji je svirao čini mi se čelo, a kod Štuleta jako dobar tenor saksofon. Džez je dolazio i pomoću prijateljstava, posredstvom Backa Genića, Spase Milutinovića, Vojilsava Simića, Guteše, i tako sam ušao u džez… Djuk mi je bio i ostao uzor kad je reč o orkestraciji, a Kaunt Bejzi kad je reč o ukusu, kao i Vudi Herman, Bil Holman, Mel Luis i Ed Džons… Od kraja četrdesetih bili ste u 'Big bendu' Radio Beograda, prvo kao trubač; kako ste doživljavali ideološki nepodoban status džeza posle Drugog svetskog rata u Beogradu?
- Pa, ne bih, ne bih o prošlosti, sećam se ja tog vremena vrlo dobro… Kada sam nekim mladim ljudima pričao o tim zabranama, nisu verovali da se to zaista događalo, delovalo im je kao 'zona sumraka'! Zato bih izostavio odgovor na to pitanje osim da je to bio glavni razlog da nešto pokušam napolju. Polovinom pedesetih odlazite u Nemačku. Da li su to i u vašem slučaju nastupi po klubovima američkih vojnika?
- Ne. Bio sam u jednom sastavu koji je svirao po nemačkim klubovima, ali smo svirali džez. Kod Amerikanaca nisam svirao osim jednom kad smo se ubacili, u Visbadenu, u klub 'Roker' čini mi se. Mesec dana smo svirali tamo. Da, prvo sam tezgario kao i svi, a posle sam došao preko Duška Gojkovića i Mileta Pavlovića u Edlhagenov orkestar, kao aranžer a posle kao klavirista. Tu sam bio devet godina. Posle sam otišao u Radio Keln, tzv. Vestdojčerundfuk…
Kako je protekla turneja u organizaciji Balkanskog džez centra po gradovima Srbije?
- Oduševljen sam. Prvi put sam u Srbiji po svim tim mestima svirao. Nije baš bilo mnogo publike, ali ti koji su bili, bili su zbog nas. To je velika potpora. Posle svakog koncerta nastupali smo na bis. Imaću uskoro sa 'Big bendom', Duškom Gojkovićem i jednim pevačem iz Minhena koncert na 'Kolarcu'. Da li može da se kaže da je džez danas svetska a ne američka ili crna muzika...?
- Sve to možete da zaboravite, svetska muzika je džez, nema nazad. M. Pavlović
