Izvor: Politika, 14.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džejms Bond glumi Litvinjenka
Džoni Dep snima delo o životu otrovanog prebega iz ruske obaveštajne službe
Aleksandar Valterovič Litvinjenko, sahranjen prošlog meseca u Londonu u hermetički zatvorenom sanduku zbog trovanja polonijumom, oživeće na filmskom platnu. I to u dva filma i jednoj televizijskoj seriji.
Njegov život preneće na veliki ekran producentska kompanija glumca Džonija Depa "Infinitum nihil". Prava za snimanje po još nenapisanoj knjizi novinara Alena Kouela, dopisnika "Njujork >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajmsa" iz Londona, kupio je "Vorner bros". Pisac će biti i jedan od autora scenarija za šta je smislio i "Londongrad" – "liberalnu predstražu Rusije, turobni grad ukrašen s dva jajolika nebodera".
Kao kandidat za glavnu ulogu, pored Depa, spominje se i Denijel Krejg, najnoviji tumač lika slavnog filmskog špijuna Džejmsa Bonda. Moguće je da Krejg glumi Litvinjenka u još jednom filmu. To delo bilo bi snimljeno po knjizi "FSB ruši Rusiju", koju je pokojni obaveštajac napisao uz pomoć Jurija Feljštinskog, a objavljena je 2001. u Njujorku.
Po njoj se već oprobao Francuz Žan-Šarl Denjo "dokumentarnim" filmom "Atentat na Rusiju", koji je izazvao veliki politički skandal u toj zemlji. Ovog puta prava za snimanje ima "Braun entertejment", firma koja nema nikakve veze s Depom, ali je Krejgu ponudila glavnu ulogu.
Knjigu priprema i Litvinjenkova udovica Marina s njegovim prijateljem Aleksandrom Goldfarbom. Zvala bi se "Disidentova smrt: Aleksandar Litvinjenko i propast ruske demokratije". Biće napisana kao politički triler, a predviđeno je da se pojavi u maju.
O trovanju Litvinjenka je naručena i televizijska serija. Videće je gledaoci britanskog Četvrtog kanala.
Život prebeglog potpukovnika ruske obaveštajne službe je zaista dušu dao za pustolovne filmove. Litvinjenko, rođen 1962. u Voronježu, a umro u Londonu 23. novembra prošle godine, od 1988. je kontraobaveštajac. Za njega je javnost prvi put čula kada je na konferenciji za novinare u Moskvi optužio rukovodstvo Federalne službe bezbednosti (FSB), jednog od naslednika sovjetskog Komiteta državne bezbednosti (KGB), da mu je naložilo da izvrši protivzakonit zadatak – da ubije, navodno, bogataša Borisa Berezovskog, koji je kasnije finansirao i film "Atentat na Rusiju".
Tada su počeli događaji, stvarni ili izmišljeni, od kojih se običnom čoveku zavrti u glavu. Litvinjenko je proširivao optužbe, između ostalog i da zgrade u Moskvi i Volgodonsku nisu digli u vazduh odmetnuti Čečeni, nego ruski specijalci, išao je sa suđenja na suđenje i iz zatvora u zatvor, dok se 2000. nije skrasio u Londonu, iako je, da bi bio pušten na slobodu, napismeno obećao da neće otići iz Rusije. Naredne godine je dobio političko utočište u Velikoj Britaniji.
Poslednja afera u koju je bio umešan je ubistvo novinara Ane Politkovske. Litvinjenko je i za to okrivio Kremlj i lično predsednika Putina.
Šta se stvarno događalo s Litvinjenkom još nije razjašnjeno. Uporednu istragu vode i Englezi i Rusi, koji uporno dokazuju da nemaju nikakve veze, ni s njegovom smrću, ni s onim za šta ih je optuživao.
I. C.
[objavljeno: 14.01.2007.]
