Izvor: Politika, 12.Maj.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvolični konkursi Ministarstva kulture
Raspoređivanje sredstava u kulturi se među predstavnicima institucija komentariše kao proizvoljno i „zanimljivo štivo”
Ministarstvu kulture Republike Srbije, u različitim sazivima, do sada se uvek nešto moglo zameriti, jer prirodno je da onaj ko radi može i da pogreši. Međutim, ono što se dešava sada najpre izaziva reakcije čuđenja, a zatim kritike. Evo o čemu je reč. Kada se otvori sajt Ministarstva kulture, i to onaj deo koji se odnosi na konkurs za otkup knjiga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a za potrebe biblioteka u Srbiji, mogu se videti propozicije zapravo za dva konkursa otvorena u roku od samo mesec dana. Razlika je „samo” u tome što su neki uslovi bitno promenjeni.
Prvi konkurs za otkup knjiga, objavljenih prošle godine, bio je otvoren 7. marta i trajao je do 8. aprila. Pored uslova o tome koja vrste literature ulazi u izbor komisije za otkup, i kako će knjige biti birane za biblioteke, nalazi se i u ovom slučaju važna odrednica, da se otkup dela tiraža vrši po prodajnoj knjižarskoj ceni, umanjenoj za 20 odsto knjižarskog rabata, (odnosno popusta i umanjenja cena knjiga koje izdavači čine za knjižare) i uz uvećanje PDV-a od osam procenata. U ovom slučaju izdavači popust daju Ministarstvu kulture.
Kada se na sajtu pročita tekst drugog konkursa, koji je otvoren 22. aprila, i traje do 22. maja, može se videti da su neki uslovi bitno izmenjeni, i to za izdanja koja su imala određenu pomoć pri objavljivanju. Te propozicije kažu da će se „publikacije čije je izdavanje sufinansirano sredstvima iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta Autonomne pokrajine, otkupljivati po prodajnoj knjižarskoj ceni umanjenoj za 75 odsto knjižarskog rabata, a da će popust (rabat) za knjige koje su pomognute iz budžeta lokalne samouprave, ili donacijama i sponzorstvom, iznositi 55 odsto. Dalje se kaže da će oni izdavači koji su knjige objavili „iz sopstvenih prihoda”, davati popust od 35 odsto, a uvećan za osam procenata PDV-a.
U kom trenutku je došlo do ove izmene i kako je uopšte moguće da se oko iste stvari otvore dva konkursa u nerazumno bliskom vremenskom razdoblju. U Ministarstvu kulture predugo smo tražili odgovor na ova pitanja.
Ono što iz ove priče može da se zaključi jeste da će oni izdavači koji objavljuju skupa i kvalitetna, najčešće prevedena izdanja, zatim monografije i studije iz oblasti humanističkih nauka, biti „kažnjeni” zato što traže pomoć u finansiranju. Ako hoće, moći će državi knjige da daju za džabe. Ukoliko to ne budu hteli, na šta imaju svako pravo, biblioteke i čitaoci biće uskraćeni za dobre knjige. Ne treba sumnjati u to da je većina izdavača već podnela prijave i poslala primerke knjiga komisiji za otkup na uvid (što naravno košta) već prilikom prvog konkursa. Kako treba da postupe pri ponovljenom konkursu, šta još mogu da očekuju? U razgovoru sa pravnicima dobijamo odgovore, mada se i stručnjaci za pravo najpre pozivaju na zdrav razum i fantastičnu mogućnost da se dva konkursa menjaju po potrebi, a zatim na zabranu diskriminacije, zagarantovanu Ustavom. Dakle, kako je moguće do te mere praviti razliku među izdavačima, jednima se traži manji, a drugima tako veliki popust?
U Ministarstvu kulture postoje proizvoljnosti i oko drugih konkursa, pa i onog za dodelu sredstava za sufinansiranje za zaštitu i očuvanje arheološkog nasleđa i kulturne baštine. Kada je krajem prošle godine bio otvoren konkurs za ovu oblast, ustanovama kulture koje se već nalaze na republičkom budžetu rečeno je da ipak mogu da učestvuju (iako do tada to nije bio slučaj). Onda je ova odluka ponovo nedavno preinačena, i čelnicima ovih institucija rečeno je da ipak nemaju pravo na novac od državnog konkursa. Pošto poslednjih godina, otkako traje kriza, gotovo ništa ne dobijaju od sredstava Skupštine grada, ostaje im da raspolažu svojim malim budžetima. Loša komunikacija, proizvoljnost, kolateralna šteta nagle smene ministara?
Jedan od retkih predstavnika institucija kulture, a koja je želela da razgovara o ovom problemu jeste Ksenija Radulović, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Prvim ljudima drugih ustanova jednostavno je mrsko da se oglašavaju i tako možda daju povoda za uskraćivanje novčanih sredstava.
– Jasno je da u kulturi nema dovoljno novca, ali nije uvek problem u nedostatku, već najčešće u raspoređivanju sredstava. To je ključno pitanje. Pre godinu dana postavljao ga je Ivan Tasovac, i bojim se da nikakvog odgovora nije bilo. Živimo u sistemu u kojem tretman jedne državne ustanove kulture neretko zavisi od nekih okolnosti koje nemaju veze sa profesionalnošću. Nekada tretman zavisi i od političke konstelacije i od toga kako se direktor te institucije „kotira” – kaže za naš list Ksenija Radulović.
Inače, sve više se u „kulturnim” krugovima stvari saznaju u privatnim razgovorima, a način na koji se novac raspoređuje preko konkursa komentariše se „kao zanimljivo štivo”.
Marina Vulićević
objavljeno: 13.05.2011.
