Izvor: Danas, 23.Dec.2015, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvojna narav "Ilije Dimića"
Kultna izložba akademika Dušana Otaševića "Ilija Dimić", čije je otvaranje zakazano večeras u 20 sati u Galeriji SANU, danas nije misterija kao pre 25 godina, ali je na konferenciji za novinare ovim povodom i dalje podgrejavana priča o izmišljenom umetniku i njegovom opusu. Tim pre što će od sutra moći da se vide njegova novootkrivena dela.
Mnogi su bili spremni da objave tu vest, mada je u katalogu bio tekst Irine Subotić koji je trebalo pažljivo pročitati", prisetio >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se Denegri. Živopisnu Dimićevu biografiju su u dokolici osmislili zajedno Dušan Otašević, njegova supruga Mira i Branko Vučićević. "Krstili su ga Ilija Dimić i hronološki smestili njegov život u period od 1901, kada je rođen u Beogradu, do 1938, kada gine kao borac u Španskom građanskom ratu. Kratko se školovao na Bauhausu, oduševljavao se dadaizmom, zenitizmom, ruskim produkcionizmom, dopisivao se s Tatlinom, bio opsednut letenjem a njegov heroj je Dedal. U tom duhu su i nastali Ilijini radovi aerodinamičkih linija, koje je Otašević patinirao ne bi li delovali što autentičnije. Da je izložba istinski napravila zavrzlamu pokazuje i to što jedan kustos naveo da je poznavao Dimića a Otaševića je u to vreme lično pozvao upravnik Muzeja vazduhoplovstva. On je želeo detaljnije da se raspita o Iliji i eventualno priredi njegovu izložbu ali u registru te institucije nije pronašao pilota pod imenom i prezimenom Ilija Dimić.
Sve ovo Otašević pojašnjava kao i pre 25 godina - da u istoriji umetnosti nije mogao da pronađe duhovnog oca. "Rešio sam onda da ga izmislim. Ilija je dao duhovne smernice mom radu", kazao je. Kako se shodno duhu svog vremena Ilija značajno oslanja na ruski konstruktivizam i ideje Bauhausa, to je i Otaševiću, kako sam kaže, bio izgovor da se usmeri na pravljenje takvih radova.
Jerko Denegri skrenuo je pažnju da izložba "Ilija Dimić" ima dvojnu narav. Jedna je igriva, duhovita, pristupačna a druga otvara veoma temeljna pitanja iz istorije umetnosti. O tome bi se mogao napisati čitav teorijski traktat, kazao je, dodajući da ova fikcionalna simulacija između ostalih problematizuje pitanje autora, originalnosti i kopije umetničkog dela, kao i paradokse rekonstrukcije fikcionalnih događaja ili pitanja da li se istorija umetnosti bavi dekonstrukcijom ili rekonstrukcijom umetnosti.
Suorganizator izložbe je Fondacija Kolekcije Trajković, koja ima najveću zbirku radova Dušana Otaševića a čija kolekcija inače broji više od hiljadu radova od oko 160 autora.
