Izvor: Politika, 03.Jun.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvojac bez kormilara
Nema reči kojima bih mogla da opišem ovo moje stanje, niti imam želju da ih nalazim. Bekim je toliko prisutan u mom životu i životu naše dece, kaže Branka Petrić, dobitnica Sterijine nagrade za glumu
Vest da sam dobila Sterijinu nagradu zaista me je iznenadila. Sinoć smo igrali predstavu „Trst” u Ateljeu 212 kojoj su prisustvovali moji prijatelji. Sedeli smo dugo, vratila sam se kući, nešto čitala i kasno zaspala. Kada me je probudio zvuk telefona i sa druge strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vest da sam upravo ja nagrađena, bila sam prijatno zatečena. Osećaj je lep! Setila sam se u momentu reči Oto Bihalji Merina, koji je na pitanje zašto je tako vedar i u poznim godinama, odgovorio: „Ništa više ne očekujem od ljudi!” A kada se nešto neočekivano, ipak lepo desi, onda je to dodatno prijatno iznenađenje, kaže glumica Branka Petrić.
Na sinoć završenom 56. Pozorju u Novom Sadu Branka Petrić je nagrađena Sterijinom nagradom za glumu u predstavi „Rođeni u JU” u režiji Dina Mustafića, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Sa Brankom Petrić smo sasvim spontano proteklih dana dogovarali razgovor, jer je u sezoni koja je na izmaku ostvarila nekoliko zapaženih uloga. Kada je juče u ranim poslepodnevnim satima došla u našu redakciju, razgovor je poprimio sasvim drugi tok, kako to često biva u životu.
– Nagrada mi nije podstrek za bilo šta! Nisam morala da dobijem nijedno priznanje, niti sam ovo sanjala. Podstreka ima ili nema. Nedavno sam se tako osećala i kada su mi javili da sam dobila nagradu u Rijeci, za ulogu Violete u predstavi „Drama o Mirjani i ovima oko nje” Ivora Martinića, u režiji Ive Milošević, takođe u produkciji JDP-a – objašnjava nagrađena umetnica, budući da je u tom gradu pre mnogo godina bila član Dramske sekcije koju je vodila gospođa Marija Crnobori.
Branka Petrić iza sebe ima jednu izuzetno uspešnu pozorišnu godinu. Započela je na sceni Ustanove kulture „Vuk Karadžić”, gde je glumila u predstavi „Tri sekunde” po tekstu Jelene Paligorić u režiji Staše Koprivice, da bi odmah zatim bila premijera dela „Drama o Mirjani i ovima oko nje”, a zatim u pomenutoj predstavi „Rođeni u JU”. Pred kraj rada na ovom projektu, rediteljka Ivana Vujić ponudila joj je ulogu Maše u Čehovljevom komadu „Tri sestre” na sceni Bitef teatra, da bi je ovog proleća beogradska publika premijerno videla u predstavi „Trst” Miloša Radovića, u režiji Alise Stojanović na sceni Ateljea 212. U međuvremenu je snimala film „O herojima i bubicama” sa rediteljem Petrom Pašićem i na poziv rediteljke Jasmile Žbanić provela deset dana u Umetničkoj radionici u Počitelju i Stocu, u kojoj je učestvovala sa velikim zadovoljstvom.
Nedavno je Zvezdara teatar na izuzetan način obeležio 300. izvođenje predstave „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” Dušana Kovačevića, u kojoj Branka Petrić igra od samog početka. Narednih dana čeka je još jedan lep događaj: obeležavanje četiri decenije života na sceni JDP-a kultne Fejdoove predstave „Buba u uhu”, u režiji Ljubiše Ristića i 1500. izvođenja.
– Uh, baš mnogo statistike. Ponestalo mi je daha. Šalim se. Tako je to u našem pozivu. Moramo da budemo spremni i kada naiđe „sedam gladnih godina”. Ali većim zadovoljstvom me ispunjava angažman mog sina Uliksa Fehmiua u filmu „Ustanička ulica” u produkciji Gordana Kičića, ili uspeh njegovog filma „Taj beli, beli svet” u režiji Olega Novkovića. Nema reči sa kojima bih mogla da opišem ovo moje stanje, niti imam želju da ih nalazim. Bekim je toliko prisutan u mom životu i životu naše dece. Taj dvojac bez kormilara, sada je ostao kao jedan, ali i dalje imam utisak tog dvojca, kao da je Bekim i dalje tu. Za mene je smrt deo života – kaže naša sagovornica i dodaje:
– Sa Bekimom sam u braku od 1968, odnosno 43 godine. Svako od nas je bio svoja ličnost u umetničkom radu. Samo jedanput, koliko se sećam, 1959. godine, glumili smo zajedno. On je još bio student Akademije, kada je Bojan Stupica osnivao stalni ansambl Ateljea 212. Zaigrali smo tada u hit predstavi „Jaje”, u kojoj je igrao mog muža.
Ovaj razgovor je mogao i duže da traje, ali Branka Petrić je žurila u Novi Sad na svečanost dodele nagrada 56. Sterijinog pozorja. U jednom momentu se setila da joj je to druga Sterijina nagrada. Prvu je dobila 1986. godine za ulogu Gine u čuvenoj predstavi „Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića, u režiji Dejana Mijača.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 04.06.2011
