Izvor: Blic, 05.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve terase na jednom moru
Dve terase na jednom moru
Neka mi je unapred oprošteno što sam se okoristio lepim naslovom lepe knjige moga profesora Jovana Hristića, 'Terasa na dva mora'; mislim, čak, da sam gornji naslov ukrao od svoje profesorke Vesne Jezerkić, i njene parafraze naslova jedne od lepših knjiga napisanih na srpskom jeziku u poslednje vreme.
Reč je, naime, o neminovnom poređenju dve 'terase', dve tvrđave na Jadranskom moru. Slavni dubrovački Lovrijenac – ili Lovrinac, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kažu Dubrovčani – idealan je scenski prostor, i ne samo za Šekspira. Usamljena i izdvojeni iz Grada, lovrijenačka kula stoji kao nekakav kameni teatar pod otvorenim nebom, u isti mah samosvojan i neminovno ukljopljen u duh Dubrovnika. Intimnost je prva odlika tog moćnog portala više od metra debelih zidova. I zato tamo i loše predstave izgledaju bolje.
Drugo utvrđenje, budvanska Citadela, sve je samo ne prostor za scenu. Ogoljena i prepuštena buci Starog grada opkoljenog bez ikakvog plana sazidanim palatama za spavanje i tuširanje sumanutih oblika i veličina, Citadela je tvrđava-siroče u scenskom smislu. Retko pomaže predstavama koje se tamo igraju.
Pa, ipak, na oba se mesta odigravaju pozorišni festivali, jedan duboko utemeljen u tradiciju, drugi sve iznova se boreći za malo dostojanstva. Jedan visoko profesionalno organizovan, drugi na ivici egzistencije. Jedan pomalo dosadan u večito-istom izboru svojih izložaka, drugi, uprkos svemu, zanimljiv, provokativan i, ponekad, nov.
Dve terase na jednom moru, udaljene jedna od druge nekoliko desetina nautičkih milja, svedoče o svojim sredinama i svojim mogućnostima.
Porodični folklor
'Za sve je kriva svekrva' reditelja Roberta Luketiča
Ko zna da li bi ovoga filma bilo da nekada čuvena Džejn Fonda, poznatija kao Hanoj Džejn zbog svog levičarskog aktivizma, nije rešila da ponovo istrči na glumačku ledinu. 'Za sve je kriva svekrva' (god. proizvodnje: 2005. trajanje: 97 min.) reditelja Roberta Luketiča, je laka, niskobudžetna komedija na jednu otrcanu i kafanski odavno prežvakanu temu koja je otkrivena već u samom naslovu (originalni naslov je nešto duhovitiji, ali nažalost nije bio lako prevodiv). Ali kad se odsustvuje punih petnaest godina, tačno koliko je sebi Džejn dozvolila uživljavajući se u ulogu bogate supruge vlasnika Si-En-Ena, onda se u Holivudu ponekad kreće i od treće lige, štp je ovoga puta primljeno bez mnogo roptanja. Džejn igra bogatu i razmaženu majku Violu, čiji sin jedinac Kevin (Majkl Vartan), inače uspešni hirurg, uoči zgodnu šetačicu kučića iz komšiluka, Šarlot (Dženifer Lopez). I tu odmah počinju nevolje. Majka se iz petnih žila trudi da osujeti ovu vezu, koja će se, to već pogađate, završiti bacanjem bidermajera i majčinim porazom.
Ništa vam nismo unapred otkrili jer je ovakva vrsta filma predvidljiva od prvog minuta. Ako ste videli reklamni trejler na televiziji, onda ste videli najbolji trenutak filma, sa glavom buduće mlade sabijenom u tortu. Lepa Šarlot, kasno shvati da i ona mora da preduzme određene borilačke zahvate. Reditelj Luketič izbegao je priliku da načini nekoliko sočnih zavrzlama u smeru kastinskih razlika koje razdvajaju siromašnu latino-devojku od dečka iz bogatog staleža, valjda u strahu od nemani zvane 'politička nekorektnost', pa je prilično ravno i bezbojno vodio ovu komediju u kojoj mnogo šta i nije smešno. Sledeći put bi Fonda morala da se odluči za nešto izazovnije od gospođe 'u najboljim godinama' koja odjednom shvati da će uskoro biti baka. I to upravo pošto je izašla iz ustanove u kojoj se lečila od mentalnog sloma. Dženifer Lopez, koja još ne može da se odluči šta će biti: glumica, pop pevačica ili zvezda tabloida (malo malo pa reši da zatrudni, otkud baš uvek ona!), ovde daje tek koliko je neophodno. Ako gledate fenomenalnu Fren Drešer u tv-seriji 'Dadilja' na TV B92, nemate baš mnogo razloga da pohrlite u bioskop. Osim ako vas mnogo kopka kako se drži Džejn Fonda.
