Izvor: Politika, 20.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva „za” za „Gecu Kona”
Da poznata knjižara bude kulturno dobro, predlog dao i „Prosvetin” sindikat „Nezavisnost”. – Očekuje se i konačna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, kao i odluka Vlade Srbije
Inicijativi Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije za utvrđivanje imena i namene „Prosvetine” knjižare „Geca Kon” za najveće kulturno dobro, o čemu smo juče pisali, prethodio je nedavno i sličan zahtev „Prosvetinog” sindikata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Nezavisnost”. Kada Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda bude stigao i ovaj, drugi dopis koji je uputio skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, sva dokumentacija, kao i predlog odluke biće poslati Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Ovaj Zavod će, zatim, doneti predlog odluke koji će biti konačan i dostavljen Vladi Republike Srbije na usvajanje, objašnjenje je koje je juče za „Politiku” dala Lidija Kotur, predstavnica za medije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Prema njenom daljem pojašnjenju, gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture nedavno se obratio sindikat „Nezavisnost” IP „Prosveta” sa zahtevom da knjižara „Geca Kon” bude zaštićena, kao i drugi objekti „Prosvete” vezani za lik i delo Gece Kona.
– Odgovorili smo im da će sve biti ispitano, predstoji valorizacija, kao i određena istraživanja kako bi bila pokrenuta inicijativa za utvrđivanje za kulturno dobro – rekla je za „Politiku” Lidija Kotur, dodajući:
– Zgrada knjižare „Geca Kon” nalazi se u prostornoj, kulturno-istorijskoj celini Knez-Mihailove ulice, tako da je već arhitektonski zaštićena, uz to da je prema Zakonu o planiranju i izgradnji promena namene nekog objekta upućena na Akt o urbanističkim uslovima. U tom slučaju, vlasnik ima obavezu da pribavi i uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. I Zavod teži da bude očuvana autentična namena neke građevine.
Odluka za utvrđivanje za kulturno dobro sadrži mere tehničke zaštite kojima je predviđeno šta se na objektu može raditi, tako da je i u tim merama zaštite obavezno sačuvati namenu objekta. Za neke od građevina i čuvanje namene jeste obavezna mera zaštite.
Naša sagovornica saglasna je sa tim da se ljudi iz društvenih firmi plaše privatizacije i toga da će investitori, kada uđu u neki prostor, promeniti njegovu namenu i uvesti onu koja mu uopšte nije primerena.
– U Beogradu je dosta toga privatizovano, a naša su iskustva da nije bilo tako mnogo loših postupaka prema građevinama. Velika se prašina podigla oko slučaja kafane „Trandafilović”, kao i zgrada u koje je ušla „DM” kozmetika. Objekti u principu imaju definiciju poslovno-stambenih, gde je u prizemlju poslovni prostor, a u okviru tog poslovanja može da postoji knjižara ili parfimerija. Kada je reč o zgradama kakve su one koje pripadaju „Prosveti”, vodi se računa o tome da budući kupci imaju u vidu istorijski značaj knjižare „Geca Kon”.
Kako je napomenula Lidija Kotur, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda mora da ima inicijativu za dodatnu zaštitu neke građevine, osim prethodne zaštite zgrada koje su već na spiskovima Zavoda. U slučaju knjižare „Geca Kon” već postoji predlog skupštinskog Odbora za kulturu i „Prosvetinog” sindikata „Nezavisnost”, tako da se očekuje već pomenuta i konačna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, kao i odluka Vlade Srbije.
M. V.
[objavljeno: 21/01/2009]
