Izvor: Politika, 20.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva veka Nikolaja Gogolja
Iako Rusija i Ukrajina zajedno obeležavaju ovaj jubilej u okviru Uneskove proslave, pokrenuta je rasprava o piščevoj pripadnosti ruskoj i ukrajinskoj književnosti
Dvesta godina od rođenja Nikolaja Vasiljeviča Gogolja obeležava se u Rusiji i Ukrajini u svim oblastima umetnosti, kulture i javnog života. Veliki pisac rođen je prvog aprila 1809. godine, pa je u skladu s tim Unesko 2009. godinu proglasio godinom Gogolja. Na jedan dan, 1. aprila, čak se i internet pretraživač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Google, u ruskoj i ukrajinskoj verziji, pretvorio u Gogol, i dobio je karakterističan nos.
Krajem marta u Moskvi je otvoren prvi u Rusiji Gogoljev muzej. Muzej je formiran na osnovu biblioteke „N. V. Gogolj”, koja se nalazi u kući gde je pisac proveo poslednje godine života i gde je umro 1852. godine. Oko koncepcije novog muzeja u javnosti se rasplamsala vatrena polemika, uzrokovana time što u Rusiji i Moskvi nema mnogo predmeta koji su direktno povezani s piscem. Gogolj je vodio skitački život i nije ostavio previše tragova svog zemaljskog postojanja. No, to nije prepreka za veliku izložbu u Književnom muzeju, na kojoj su ti predmeti sveobuhvatno prikazani. Pored retkih izdanja piščevih dela, izloženi su njegovi portreti iz različitih perioda života, porodične relikvije i lične stvari (na primer, kapica koju je stavljao na glavu kada je pisao).
Biblioteka „N. V. Gogolj” bila je organizator velike jubilarne konferencije posvećene Gogolju, koja je održana od prvog do petog aprila. Više od sto naučnika iz Rusije i inostranstva razmatralo je različite aspekte Gogoljevog stvaralaštva. Iz Srbije na skupu je učestvovala profesorka beogradskog Filološkog fakulteta Tanja Popović, koja je govorila o recepciji Gogolja u srpskoj književnosti. Izašle su i dragocene naučne publikacije – zbornik s prethodne konferencije o Gogolju „N. V. Gogolj i njegovo okruženje” i „Hlestakovski zbornik”, kao i neobične knjige posvećene piscu – „Gogolj bez šminke” Pavla Fokina i „Vašarski dečak”, Gogoljeva biografija za decu koju je napisao Jurij Nečiporenko. Jurij Man, vodeći stručnjak za Gogoljevo stvaralaštvo, objavio je treći, završni deo studije o piscu, „Gogolj. Kraj puta. 1845-1852”. Nažalost, objavljivanje akademskih sabranih dela u dvadeset tri toma odvija se sporo – dosad su izašla samo dva toma, a treći je u štampi. Urednik izdanja Jurij Man objašnjava takvo stanje skromnim finansiranjem i nedovoljnim brojem stručnjaka angažovanih na projektu.
Pojavila su se i nova filmska ostvarenja po Gogoljevim delima. Horor Olega Stepčenka „Vij. Povratak” zamišljen je kao prvi deo trilogije i pravljen je sa ambicijom da se probije na svetsko tržište. O novom filmu Natalje Bondarčuk „Gogolj. Najbliži”, koji je u fazi postprodukcije, iznose se pozitivna mišljenja. Vladimir Bortko, reditelj popularnih ekranizacija „Pseće srce”, „Idiot” i „Majstor i Margarita”, snimio je blokbaster „Taras Buljba”. Nakon samo četiri dana prikazivanja u Rusiji, film je isplatio polovinu budžeta.
Senzaciju je, međutim, izazvao poslovni čovek iz SAD Timur Abdulajev. On je saopštio da poseduje redak rukopis prvih pet glava drugog toma „Mrtvih duša”. Po njegovim rečima, stručnjaci su potvrdili da se radi o rukopisu iz sredine devetnaestog veka. Ova verzija je potpunija i ima izvesne stilske i leksičke razlike u odnosu na poznati tekst dela. (Kao što je poznato, Gogolj je pred smrt spalio konačnu verziju drugog toma „Mrtvih duša” i sačuvano je samo prvih pet glava u prepisu). Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko brzo je pokazao interesovanje da otkupi rukopis, ali vlasnik smatra da bi bilo logično da ga proda Rusiji.
Dnevna politika i nova politička realnost uslovili su i nova tumačenja Nikolaja Gogolja. Iako Rusija i Ukrajina zajedno obeležavaju Gogoljev jubilej u okviru Uneskove proslave, pokrenuta je rasprava o piščevoj pripadnosti ruskoj i ukrajinskoj književnosti. Gogolj je, naime, rođen na teritoriji koja danas pripada Ukrajini, a pisao je na ruskom jeziku. Ta rasprava povremeno poprima groteskne oblike; tako se, na primer, Gogoljeva dela prevode na ukrajinski. Savremeni zastupnici ukrajinske državnosti vide pisca maltene kao ukrajinskog nacionalistu; njihovi oponenti tvrde da je Gogolj pristalica imperijalne ideologije. Oba viđenja su, međutim, jednako strana njegovom delu. Inače, u Ukrajini je Gogoljev jubilej dobio zvaničan i državni karakter, dok u Rusiji, uz daleko brojnije manifestacije, predstavlja kulturni, književni i društveni događaj.
„Gogoljeva nedelja” održana je i u sedištu Uneska u Parizu od prvog do osmog aprila.
Zorislav Paunković
[objavljeno: 21/04/2009]
