Izvor: Blic, 12.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva lobija za jednu Operu
Dva lobija za jednu Operu Moguće lokacije - Urbanistički zavod Beograda predlaže sledeće lokacije:
1. Zona Ušća
2. Savski amfiteatar, kod Beogradske zadruge
3. Blok 17, zapadno od Starog sajmišta
4. Zona nekadašnje zgrade SIV-a
Krajem godine biće raspisan međunarodni konkurs za projekat nove zgrade Beogradske opere, nedavno je najavio Đorđe Bobić, glavni arhitekta Skupštine grada Beograda. Očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da će radovi početi 2007. godine, a 2010. Beograd bi konačno trebalo da dobije opersko zdanje. Međutim, otkako je najavljen, ovaj projekt je podelio javnost. Ima onih koji misle da zgradu treba graditi na Trgu Republike, na platou pored Narodnog pozorišta, i onih koji tvrde da taj prostor nije dovoljno velik za ozbiljno opersko zdanje.
- Redovno organizujemo razgovore sa stručnjacima o tome kakva i kolika zgrada Opere nam je zaista potrebna. To je veoma skupa investicija i moramo joj prići vrlo ozbiljno. Pre konačne odluke, biće za više lokacija urađena studija opravdanosti izgradnje zgrade Opere - kaže Đorđe Bobić.
Urbanistički zavod je izdvojio četiri moguće lokacije, ali u stručnim i umetničkim krugovima još ne postoji saglasnost da li ona treba da bude u centru grada, uz Narodno pozorište, ili izvan centra grada (najčešće se pominje Ušće, to jest prostor pored Muzeja savremene umetnosti).
- Moj utisak je da su se ušančila ta dva lobija, jedan koji propagira prostor pored Muzeja savremene umetnosti i drugi koji je za Plato dr Zoran Đinđić, na Trgu Republike, koji je inače namenjen novoj velikoj gradskoj galeriji. Ostale lokacije ne dobijaju pažnju koju zaslužuju i čini mi se da se polako gubi objektivnost - kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda.
- Već 100 godina se govori o izgradnji Opere pored Narodnog pozorišta, svi se iz Opere zalažemo za to i taj plac smatramo gotovo svojim - kaže Živan Saramandić, operski pevač.
Međutim, direktor Beogradske opere, Miodrag Jovanović, kaže: - Formalno ne podržavam ni jednu stranu. Prirodno je da želim da se izgradi opera, ali ja nisam ni urbanista, ni arhitekta, da odlučujem o lokaciji. Svaki pevač bi više voleo da nastupa na Trgu, ali mora se razmišljati i o formi zgrade, kako je smestiti u onako 'zgužvan' prostor.
Pre godinu dana kada je Skupština grada raspisala konkurs za izgradnju gradske galerije na 8.400 metara kvadratnih na Trgu Republike, Milan Pališaški, koji je 1954. godine sa još trojicom kolega na prvom konkursu za zgradu Opere na Trgu Republike osvojio prvu nagradu, ponovo je pokrenuo ideju da se zajedno sa galerijom tu nađe i Beogradska opera.
- Mnogi tvrde da na Trgu Republike nema mesta za zgradu Operu, ali moj projekat se oslanja na studiju koju je izradio Centar za planiranje urbanog razvoja u Beogradu 1986. godine - tvrdi Pališaški.
Prema njegovom projektu, predviđeno je da zgrada Opere i gradska galerija budu međusobno spojene velikim zastakljenim pasaž-galerijama koje povezuju sve prostore, multimedijalne i ugostiteljske centre, javni podzemni parking za 820 automobila. Zgrada Opere imala bi 12.000 metara kvadratnih, salu sa 1.150 sedišta, i uz nju bi bila i galerija od 8.000 kvadrata, kao i 13.000 kvadrata poslovnog prostora - kaže Pališaški.
Međutim, Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda, tvrdi da Trg Republike ne bi mogao da odgovori savremenim zahtevima jer tu ne bi mogla da se dobije sala sa više od 800 mesta. Istog mišljenja je i gradski arhitekta Bobić koji smatra da Beogradu treba velika višefunkcionalna dvorana, budući da nema ni koncertnu dvoranu kakva dolikuje prestonici.
- Neki muzičari, pa i neke moje kolege, zalažu se da pošto-poto zgrada Opere bude na Trgu Republike, pa makar to bila i 'operica' - komentariše Bobić, tvrdeći da bi Beogradska opera trebalo da ima barem 1.500 mesta i 30.000 metara kvadratnih, zatim od 40.000 do 50.000 kvadrata za komercijalne sadržaje i najmanje od 500 do 800 parking mesta.
- Prednost te lokacije jeste to što je ona u centru, ali to opet donosi velike saobraćajne probleme - dodaje Bobić.
- Šta će Beogradu 1.800 mesta i šest scena; 1.000-1.200 mesta bi bilo sasvim dovoljno. Novi Sad ima tri scene koje nikada nisu pokrenute i služe kao skladište. Drugo, kvadrat poslovnog prostora šest puta je skuplji na Trgu republike, te bi Beogradska opera mogla uglavnom sama da se izdržava. Uostalom, i tri petine prostora u Narodnom pozorištu koji pripada Beogradskoj operi, ostao bi da zvrji prazan, jer Drami objektivno nije potreban, pa bi taj prostor mogao biti iskorišćen za administraciju, što projekat Pališaškog posredno i predviđa - kaže operski pevač Živan Saramandić.
Dakle, kako stvari sada stoje, iskristalisane su dve strane koje lome koplja oko mesta buduće Opere. Jedna, čine je mahom ljudi iz umetničkih krugova, žestoko se zalaže da opera bude na Trgu Republike, dok druga, koju čine građevinski stručnjaci - arhitekte i urbanisti - čvrsto veruje da prostor Trga Republike nije dovoljan za zdanje kakvo načelni kriterijumi predviđaju. Možda će najavljena studija opravdanosti, bude li urađena kompetentno, razrešiti ovu ključnu dilemu. Ne bi nikako valjalo da postojeće neslaganje preraste u isključivost. M. Graf
