Izvor: B92, 10.Avg.2013, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duško Gojković: Džez je sloboda
"Za operu, klasiku i pozorište uvek ima državne pomoći, za džez ništa! Ali izgleda da je naš mentalitet takav, da sve kasni barem dvadeset godina".
Za džez nikad nema para
- Za operu, klasiku i pozorište uvek ima državne pomoći, za džez ništa! Ali izgleda da je naš mentalitet takav, da sve kasni barem dvadeset godina iza „normalnog sveta“, iako bi imali kvalitetne nastavnike i učitelje. I ovaj potez s džez odsekom, kao uostalom što je slučaj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa skoro svim džez akcijama kod nas, jeste privatna inicijativa samih muzičara! Nijednom ministru kulture do sada nije ni u snu palo na pamet da tako nešto pomogne, a kamoli da sam predloži... Ma, ostavimo to po strani, da se ne nerviramo – moj moto je NO STRESS!
Prateći svoju džez liniju u tzv. slobodnom festivalskom programu, ovogodišnji Don Brankovi dani muzike predstavljaju jednog od najčuvenijih džez trubača sveta – Duška Gojkovića. Sa svojim ansamblom Belgrade Summit Octet on će nastupiti u kotorskom Kulturnom centru.
Umetnik koji je svoje znanje sticao na beogradskoj Muzičkoj akademiji i na Berkliju, ali i radeći s brojnim i najsjajnijim zvezdama svetske džez scene, poput Dizija Gilespija, Majsla Dejvisa i Roja Eldridža, utemeljio je stil koji se već više od četiri decenije prepoznaje kao balkan džez, a koji je bio „idejno“ estetsko rešenje albuma „Swinging Macedonia“ iz 1966. godine.
Duško Gojković je bio član više poznatih džez orkestara: Mejnarda Fergusona, Vudija Hermana, Radio Beograda, Keni Klark/Fransi Boland Big benda. Pored kompakt-diska „Soul Connection“ (1994), snimio je nekoliko albuma za izdavačku kuću „Enja Rekords“ (Minhen): „Bebop City“, „Balkan Connection“, „Balkan blue“, „Samba do mar“, „A Handful O’Soul“, „Samba Tzigane“, „Five Horns and Rhythm Unit“.
Jedini je džez muzičar s prostora bivše Jugoslavije čiji je opus u drugoj polovini XX veka zabeležila svaka relevantna džez enciklopedija u svetu. Godine 2007. izašlo je srpsko izdanje Gojkovićeve biografije "Džez je sloboda", koje je bavarski Džez institut objavio još 1995. u čast njegovog četrdesetogodišnjeg boravka u Nemačkoj, pišu Vijesti.me.
Tokom Vaše karijere ostvarili ste saradnju s vodećim umetnicima svetske džez scene. Ko je iz tog miljea svojevremeno najviše uticao na profilisanje Vaših kretanja u džez stvaralaštvu i izvođaštvu?
- Od samog početka slušao sam neprestano ploče: Dizzy Gilespie, Miles Davis, Roy Eldredge, Clifford Brown, Horace Silver, Jazz Messengers, Canonball Aderley... sve što je 50-ih i 60-ih godina bilo aktuelno. Bila bi dugačka lista da sve nabrajam. Ne može se izdvojiti posebno „ko je najviše uticao“, možda bih još posebno mogao da izdvojim Milesa Davisa.
Belgrade Summit Octet stvoren je povodom BEMUS-a 2008. godine. Kakav ćete program predstaviti s ansamblom kotorskoj publici na Don Brankovim danima muzike?
- Sastav „5 duvačkih instrumenata i ritam sekcija“ osnovan je još mnogo prije toga, sredinom 60-ih godina – da samo podsetim na „Five trumpets & rhythm combination“, a još pre toga na „Duško Gojković and Internat. Oktet, featuring Kenny Clarke“ (PGP). Ali ovaj „zadnji Summit“ jeste bio sastavljen u Beogradu za specijalno snimanje CD-a, mada je sastav bio opet internacionalni. Poslednjih godina sam napisao preko 60 novih aranžmana za ovakav sastav i baš sa beogradskim muzičarima smo nastupali i u zemlji, i u inostranstvu (Nemačka, Švajcarska...), moram priznati, s velikim uspehom kod džez publike. Program koji ćemo svirati ovog puta u Kotoru će biti izabrani aranžmani i kompozicije za koje mislim da će biti interesantne ne samo za nas muzičare, već i za širu kotorsku publiku. Nadam se...
Vas kao „jazz star“ ne prepoznaje samo izvođačka praksa, već i muzička nauka (teorija/istorija). Postali ste relevantni umetnik svetskih džez enciklopedija. Da li možete sa ove distance da odredite ključne tačke u Vašoj biografiji koje su trasirale Vaš profesionalni put?
- Osim početaka u Beogradu 50-ih godina s Džez orkestrom Radio Beograda, bilo je više odlučnih momenata u mojoj takozvanoj džez karijeri. To su svakako prvih par godina u Frankfurtu sa sastavom „German All Star Ansamble“, zatim čuveni „Kurt Edelhagen big band“ u Radio Kelnu krajem 50-ih, potom moj boravak u Bostonu na Muzičkom koledžu Berkli (1961-63.), član „touring bands“ M. Fergusona i Woody Hermana, kao i nenadmašni all-star „Clarke-Boland Big Band“ tokom nekoliko godina... Svoje prve ideje i pokušaje s balkan džezom počeo sam baš u Bostonu, te 1961. godine, gde sam napisao par prvih kompozicija i aranžmana koje su na Berkliju i snimljene. Tada nisam ni znao da će to biti moj početak s tzv. balkan džezom – tog imena sam se setio tek dugo posle toga, kad je već ušlo i u svetske enciklopedije džeza.
"Džez je sloboda" – naziv je Vaše biografije. Kako je izgledala Vaša „sloboda“ kao džez umetnika u vreme cenzure, birokratskih ograničenja nekada totalitarnih režima?
- U ona teška vremena tzv. komunističke diktature sloboda je i te kako bila ograničena i posebno za džez muzičare bila je vrlo problematična. Nisi smeo da kažeš da se baviš džezom. Bilo je neprestanih saslušavanja u miliciji, zatvorskih kazni i maltretiranja. Zato je naziv moje biografije takav kakav jeste, jer jedina sloboda koju sam mogao da imam bila je u tome da opštinski komesar iz moje ulice nije mogao da mi naredi kako ću da sviram trubu i kakva će biti moja improvizacija na blues temu. Puno mojih školskih drugova, prijatelja i mladih ljudi pobeglo je kako je ko mogao preko granice u beli svet, kako bi izbjegli diktaturu i maltretiranje.
Džez stil koji se u svetu prepoznaje kao balkan džez nastao je Vašim delovanjem. Šta je Vama lično folklor značio nekada, krajem šezdesetih godina, a kako ga danas doživljavate? Koliko Vas danas okupira folklor kao uzor? Da li se Vaš odnos prema folkloru tokom ovih više od četiri decenije znatno menjao?
- Odnos se nije menjao. Folklor mi je isto bio značajan nekada, kao i sada. Mislim da sam sa svoje strane učinio sve koliko sam mogao, znao i umeo, što se tiče „originalnog etno džeza“, to jest balkan džeza. Jedno je kada neko samo kopira narodnu pesmu, aranžira je za tzv. džez orkestar i to nazove „etno džezom“, a drugo je izmisliti kompozicije i način sviranja da to bude u stilu pravog džez izvođenja, to jest u duhu i na nivou džeza. I dan-danas, posle 50 godina od kad sam to počeo, rado sviram svoje kompozicije u stilu balkan džeza, i svaki put mi čini veliko zadovoljstvo. Često sam iznenađen kad mi ljudi iz publike kažu da to rado slušaju. Bio sam na turnejama po Japanu jedanaest godina i možete misliti kako se osećam kad mi Japanci iz publike priđu i kažu da im se taj deo programa izvanredno dopao! Moram da kažem da ja ne volim da me neko prisiljava da sviram samo jedan stil. Volim sam da odlučim šta i kako će se svirati na koncertu („Jazz je sloboda“)! I latino džez, i bi-bop, i balade, bluz ili etno... to najbolje prepustite meni. Jer, inače je maltretiranje umetnika kada treba da radi nešto što u tom momentu ne želi da radi.
Ako bi se pisala istorija jugoslovenske džez scene, svakako bi ta studija bila bogata vrsnim muzičarima i važnim delovanjima orkestara, ansambala. Međutim, takva nekada bogata praksa nije bila potvrđena na jednom višem, akademskom i obrazovnom nivou. Tek je nedavno otvoren džez odsek na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kakvo je Vaše mišljenje, šta je to što je tokom prethodnih decenija nedostajalo da se takav jedan odsek formira?
- Jednostavno, ignorancija i zatucanost nadležnih za taj deo kulture. Već četrdeset godina svaki put spomenem kad me novinari pitaju da bi trebalo otvoriti taj odsek na muzičkim akademijama, kako je to uobičajeno u svim kulturnim zemljama već više od pola veka. Zna se da je džez originalna i nova muzika dvadesetog veka, što svi poznati muzikolozi u svetu govore.
Džez i klasična muzika dele prilično sličnu sudbinu u pogledu prihvaćenosti kod auditorijuma. Kako, prema Vašem mišljenju, treba negovati buduću publiku?
- Pravo da Vam kažem, a da ne budem bezobrazan ili uobražen, publika bi trebalo da neguje nas džez muzičare, jer mi dajemo sve od sebe, a imamo bezbrojne teškoće i nikakvu pomoć ni od koga. Pa sad ti vidi kako stvari stoje! Uostalom, pozdrav kotorskoj publici, nadam se da nisam bio nepristojan, ali ne volim da podilazim lažnim frazama nikome, i nadam se da ćemo se videti i zabavljati večeras na koncertu.
Da li ste razmišljali da svoje izvođačko iskustvo, ali i znanje o džez kompoziciji pretočite u kakvu studiju koja bi pomogla današnjim mladim džezerima u pronalaženju njihovog puta?
- Postoje brojne knjige iz teorije i prakse, što se tiče džeza, pisane od ljudi koji taj predmet stvarno poznaju. Smatram da bi bilo prepotentno da sad i ja nešto dodajem, kad je već sve rečeno pre mene. Jedino što mogu da kažem onima koji se interesuju za moju muziku jeste: stavi ploču ili CD na gramofon i slušaj otvorenim ušima i s koncentracijom. Ja sam tu rekao sve što znam, pa sad je na tebi... good luck!
Duško Gojković: Džez je sloboda
Izvor: B92, 10.Avg.2013
"Za operu, klasiku i pozorište uvek ima državne pomoći, za džez ništa! Ali izgleda da je naš mentalitet takav, da sve kasni barem dvadeset godina"...Za džez nikad nema para..- Za operu, klasiku i pozorište uvek ima državne pomoći, za džez ništa! Ali izgleda da je naš mentalitet takav, da...
