Izvor: Blic, 29.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunav, reka bez povratka
Dunav, reka bez povratka
Fotografije Andreasa Miler-Polea - Kulturni centar Beograda
Ako očekujete da vidite obale najduže reke na Balkanu (druge po veličini u Evropi - posle Volge), bićete prijatno iznenađeni. Ne samo što ćete putovati celim tokom Dunava dugim 2888 kilometara, od izvora na obroncima Švarcvalda do velike delte u Crno more, nego ćete čuti i njegov šum i prepoznati istoriju kulturnog prostora - od severoistočne granice Rimske imperije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vladavine Turaka, Austrougarske monarhije, sloma nacizma, sovjetskog 'carstva'...
Stiče se utisak da Dunav spira sav otrov i svo smeće istorijom nagomilano. Jer, zamisao autora fotografija, Andreasa Miler-Polea jeste da ukaže na dve strane njegove medalje: dok na njegovim obalama jedni teže sjaju metropola, drugi zagovaraju povratak nacionalnim korenima. Na koju god stranu da se pogleda, medalja ostaje evropska: trošne kolibe ribara posećuju turisti iz glisera, tragom opstanka retkih ptica i - svoje postojbine!
Nemački fotograf opisuje reku njom samom - prostor priobalja koji se može čitati kao produženo vreme.
Vreme je drugo značenje ove izložbe. Nikako slučajno! Dokumentarna fotografija ga mora sugerisati. Njena snaga i jeste u tome da otvara mogućnost ispitivanja trenutka koji se u vremenskom toku odmah zamenjuje drugim.
Ali, Miler-Pole, reklo bi se pristalica 'zelenih', čini još jedan napor. Uzima uzorke vode, daje ih na analizu i otkriva nam rezultate. Saznajemo da je zagađenje Dunava evidentno već na njegovom izvoru u Baden Virtenbergu. Žuborom reke, snimljenim na pratećem video-radu, fotograf uvlači gledaoca u sopstveni angažman: otrežnjenje evropskog čoveka - rekom koju može bespovratno izgubiti. Malo li je za jednu izložbu!
Opčinjeni
(Benoa Ditertr, Služba za reklamacije, Filip Višnjić, 2006)
Junak ove novele je 'užurban i dinamičan četrdesetogodišnjak' koji nastoji da se ponaša i izgleda kao (slobodan) mladić; zbog poslovnog uspeha i dobre zarade, on misli da je značajan činilac (kapitalističkog) društva, koga preporučuju i štite 'objektivni kvaliteti potrošača'. Međutim, kada počnu da ga izdaju sprave (od mobilnog telefona do bankomata i računara) koje su ga održavale u 'životu na putevima informacija', on će odjednom osetiti da, kao otpadnik od čovečanstva 'visi u praznom prostoru'. I sam na ivici razuma, junak postaje pustolov modernog, informatičkog doba koji u kafkijanskim lavirintima poslovnih kompanija traži autentičnu ljudsku ličnost kao najveću retkost; ali, u društvu koje je, pod izgovorom 'razvoja komunikacija' onemogućilo pravo sporazumevanje, a zbog 'zakona profita', pojedinca zamenilo mašinom ili ga pretvorilo u nju, čovek više nije (misaono i emotivno) biće, već (automatizovani) službenik ili (bezlični) klijent, izmanipulisana žrtva koja je, kao opčinjena, potpuno zadovoljna svojim položajem. Tokom suočavanja sa 'zastrašujućom i hladnom stvarnošću', oličenom u Dominik Delmar, fantomskoj (i fatalnoj) šefici službe za reklamacije, za junaka će trenutak samospoznaje biti kao 'eksplozija u mozgu': pregažen vremenom koje je pokušao da zanemari, on će shvatiti da su njegovi remboovski, buntovnički ideali bili samo bedno razmetanje i da se, braneći svoju 'slobodu' (usamljenost), pretvorio u pomalo sumanutog i, pre svega, pokornog slugu antiljudskog sistema i tehnologije.
Ovom prozom, jednostavnom, duhovitom i mračnom istovremeno, mladi francuski umetnik otkriva orvelovske nijanse svog talenta i otpornost na svaki konformizam.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
