Izvor: Vostok.rs, 11.Maj.2013, 01:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovna pobeda Rusije u Ruskom domu u Beogradu
11.05.2013. -
U Rusiji je obeležan Dan Pobede u Velikom Otadžbinskom ratu. Akcije povodom ovog izuzetnog dana protekle su ne samo u našoj zemlji, već i van njenih granica. Između ostalog u Srbiji. U Ruskom domu u Beogradu čitavu nedelju će raditi izložba fotografija pod nazivom Sveta Rusija, čiji autor je ruski fotograf Valentina Likorenko.
Na snimcima je predstavljena istorija obnove crkava i manastira na teritoriji Rjusije 90-ih godina prošlog veka do naših dana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Izložba je bila organizovana ne bez učešća srpskog pisca i istoričara Radmile Vojnović, koja lično poznaje autora fotografija.
- Pre dve godine, 2011. godine, za Svetog Savu, ja sam držala predavanje u Međunarodnom fondu slovenske pismenosti i kulture upravo o srednjovekovnim vezama srpskog i ruskog naroda. I svuda oko nas su bili upravo ti radovi. Ja sam bila poražena lepotom tih prelepih fotografija i napisala sam u knjigu utisaka da bi zaista bilo lepo da srpska publika vidi te radove. Meni se autorka javila čim je pročitala moj zapis. Dogovorili smo se da iskoristimo 90-godišnji jubilej prvog Ruskog zagraničnog sabora koji smo obeležavali 2011. godine u novembru mesecu. Tako da smo mi u stvari prvu izložbu „Sveta Rusija“, deo te ogromne kolekcije, pokazali za praznik slovenskih učitelja, na Dan slovenske pismenosti i kulture 24. maja u galeriji Doma Armije u Novom-Sadu koja je pre Drugog Svetskog rata je takođe bila Ruski Dom. Zatim smo sa ovom izložbom obišli i druge naše gradove.
Na Internetu može da se nađe intervju sa Valentinom Likorenko na jednom od pravoslavnih blogova, gde ona govori da se san da bude fotograf pojavio kod nje još u šestom razredu, kada joj je otac poklonio fotoaparat. Od tada je nije napuštala želja da zabeleži viđeno na traku. I nekoliko godina kasnije Valentina Likorenko je stekla struku fotografa na Moskovskom Državnom institutu kulture.
Ljubav prema duhovnom svetu usadila joj je u detinjstvu pobožna dadilja. Sa njom su pred spavanje čitali Oče naš, mada je u sovjetsko vreme to bilo zabranjeno. Svoju želju da snima pravoslavne crkve autor objašnjava time što savremenom čoveku nedostaje komuniciranja sa duhovnim, a crkve omogućavaju da se zaustavi naglo proticanje vremena, da se dotakne prošlost koja je neponovljiva. Pogled na svet autora vrlo je blizak našoj sagovornici Radmili Vojnović.
Umetnik je istovremeno i podvižnik koji se probija kroz vrlo nepristupačne predele, loše puteve, i putuje kroz svetu Rusiju i otkriva takve bisere. Tu je ta ideja večnosti, tu je ta veza Neba i Zemlje gde se vidi zapravo i civilizacija, i kultura, sve ono što je neprolazno. Ona je na neki način letopisac i vodi jedan fotoletopis svete Rusije. Autorka je putovala na ista ta mesta posle tri-četiri godine i vidi sada kako odmeću radovi na hramovima i kako se dižu zlatne kupole. Ona vidi kako se oko tih porušenih hramova ponovo okupljaju vernici koji podižu te hramove. I tako se stvaraju parohije, i ljudi se postepeno vežu za ta mesta i obnavljaju ne samo svetinju već i svoju dušu. Ovom izložbom želeli bismo da podsetimo na sve te velike duhovne i kulturne pobede i to što sveta Rusija iz pepela posle Drugog Svetskog rata obnovila uprkos ogromnim gubicima u toj mnogostradalnoj pobedi. Baš kao što je i srpski narod obnavljao posle svih svojih poraza i uvek je pobeđivao jer Božja Pravda pobeđuje.
Posle Ruskog doma izložba treba da bude prikazana u kraljevskom Dvoru u Beogradu, u okviru obeležavanja 400 godina Doma Romanovih, zatim u Nišu, gde će biti priređena povodom 1700 godina od Milanskog edikta.
Posle Ruskog doma izložba treba da bude prikazana u kraljevskom Dvoru u Beogradu, u okviru obeležavanja 400 godina Doma Romanovih, zatim u Nišu, gde će biti priređena povodom 1700 godina od Milanskog edikta.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
