Izvor: Blic, 09.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovito o našem očaju
Duhovito o našem očaju
U vožnji tramvajem (od hipermarketa 'Vero' do novobeogradskog depoa) odvijala se u subotu uveče neuobičajena konferencija za novinare, povodom snimanja zadnjih kadrova filma 'Jedno popodne, iznenada' mladog reditelja Stefana Arsenijevića, koji je sa '(A)torzijom', nominovanom za 'Oskara' i drugim filmovima zakoračio na put uspeha. Producent ovog ostvarenja je 'Art Popcorn', a reč je o kratkom filmu, delu centralno-istočno-evropskog projekta, omnibusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji okuplja još 5 nadarenih mladih reditelja, uz umetničkog direktora Nikolaja Nikitina i glavnog producenta 'Ajkon film'-a. Ovo celovečernje ostvarenje, pod nazivom 'Lost end faund' ('Izgubljeno - nađeno') publika će moći da vidi na nekom od svetskih festivala, verovatno u Berlinu.
No, vratimo se tramvaju, Stefanu Arsenijeviću i umetničkoj ekipi koja stvara, kako reditelj navodi, 'duhoviti film o očaju', prateći sudbinu negdašnje stjuardese koja sticajem tranzicionih okolnosti postaje kondukterka u tramvaju. Ta uloga poverena je legendarnoj Mileni Dravić, a partneri su joj Feđa Stojanović, Nikola Simić, Milica Mihajlović i Miloš Vlalukin. Ono što, između ostalog, spaja ova imena je i radost zbog činjenice da rade sa mladim, tako talentovanim rediteljem. U svojoj izjavi za 'Blic' Milica Mihajlović o svojoj ulozi kaže:
'Reč je o mojoj vršnjakinji koja, osim što živi danas i ovde, nema ni lične sreće u životu i spremna je da ode i na kraj sveta za Kubancem koji se pojavio. A to dosta govori i o njenoj sreći i o njenoj nesreći. Priča je apsolutno, u najboljem slučaju, na korak od svih nas'.
Feđa Stojanović je kao zanimljivo definisao i to što je reč o jednostavnoj, toploj, a neobičnoj ljubavnoj priči.
'Odvija se između dvoje ljudi u poznijim godinama koji se slučajno sreću i imaju svoje pomalo tužne bekgraunde. No, taj društveni bekgraund utiče na čoveka i onda to može da objasni bilo koga od nas. Današnja kriza morala, kriza vrednosti otvara dilemu čemu da naučite dete, na šta da se ugleda. Veoma je bitno to što se u ovom društvu ne cene prave vrednosti već novokomponovani ljudi i njihovi 'uspesi'. No, iskreno se nadam da je to tranzicija, jedno vreme koje će proći. Inače smo propali.' T.Nježić
