Izvor: Glas javnosti, 08.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovi Berlinskog kongresa nad Balkanom
Naučni savetnik Istorijskog instituta SANU dr Slavenko Terzić je izložio svoje viđenje ova dva događaja, nadasve sa naučno-istorijske pozicije. Ovom prilikom, predstavio je i svoj naučni rad pod nazivom „Austrougarsko balkansko nasleđe“ (Istorijske posledice Berlinskog kongresa 1878. godine). Razgovaramo o uticaju Berlinskog kongresa i aneksije BiH na današnju situaciju u našoj zemlji i neposrednom okruženju..
Prošlo je sto godina od aneksije BiH. Kao da se nije mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << toga promenilo kada je reč o poziciji Srbije.
- Ništa se nije promenilo. Ponovo su na sceni one političke koncepcije preuređenja Balkana i južnoslovenskog prostora koje imamo u vreme Balkanskog kongresa. To je možda najočiglednije na primeru Albanske lige u Prizrenu, tzv.“Prizrenske lige“, koja je pre sto trideset godina istakla program „velike Albanije“ koji se praktično realizuje danas pred našim očima.
Da pođemo od Berlinskog kongresa. Kakve su njegove posledice danas kada je reč o Balkanu, Srbiji?
- U novijoj istoriji Balkana nijedan događaj nije imao tako krupne i dalekosežne posledice, kao što je to bio Berlinski kongres 1878. godine. Održan da bi rešio brojna pitanja otvorena tokom velike istočne krize 1875-1878, svojim odlukama udario je temelje za daleko veće krize u budućnosti, uključujući i izbijanje Prvog svetskog rata. Duh Berlinskog kongresa, a naročito duh austrougarske balkanske politike osećao se tako živo u istoriji Jugoslavije tokom celog 20. veka, zapravo sve do naših dana. Austrougarska je decenijama i vekovima pre Berlinskog kongresa gradila strategiju zaposedanja Balkana kako bi, kako se u Beču govorilo, bilo dovršeno delo princa Eugena Savojskog. Svoje imperijalne ambicije na Balkanu, Austrougarska je pravdala interesima Evrope i evropske civilizacije. Bio je to temeljan i strategijski sjajno uobličen program nastao na višedecenijskim političkim, etnografskim i vojnoobaveštajnim istraživanja. Cilj nije bio samo vojno zaposesti i politički i ekonomski zagospodariti balkanskim oblastima, nego nametnuti novi identitet narodima ovih oblasti, čije će ideološke osnove biti zaodenute plaštom naučnih istraživanja.
Šta bi se moglo nazvati najvećim ciljem kongresa?
- Glavni politički cilj je bio sprečiti po svaku cenu stvaranje, u prvom redu, jedinstvene srpske države, a zatim i bilo kakve veće južnoslovenske zajednice. Evropska shvatanja nacije, jezika, kulture, tolerancije ovde nisu važila, ali sve navodno u interesu Evrope i evropske civilizacije.
Ko je bio ideolog ovakve politike?
- Glavni ideolog austrougarske balkanske politike bio je grof Đula Andraši, autsrougarski ministar spoljnih poslova. Bio je to Andrašijev „program za budućnost“, kako ga je nazvao savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Tešenberg. Među osnovnim tačkama balkanske strategije nalazile su se: održavanje turske vladavine u Evropi dok to bude moguće; sprečavanje bilo kakvih promena koje bi mogle da ugroze političke interese Austro-Ugarske, a naročito sprečavanje stvaranja „kompaktne slovenske države sa većim prostranstvom“ štiteći naročito interese „grčkog, albanskog i rumunskog elementa“; stvaranje utiska u javnom mnjenju Evrope i Balkana „da je ruska politika subjektivna i sebična, a austrougarska objektivna i nesebična, pa da je zato u interesu Evrope, Turske i balkanskih naroda da se Austrougarskoj prepusti presudan uticaj na Istoku“.
U vašem delu dokazujete da je austrougarska nacionalna politika na Balkanu bila uzor nacionalnoj politici KPJ.
- Austrougarska nacionalna politika na Balkanu u velikoj meri je bila uzor nacionalnoj politici Komunističkoj partiji Jugoslavije. Benjemin Kalaj je osnažio jednu staru klerikalnu politiku čija je osnovna teza o nepomirljivoj suprotnosti „duha Istoka“ i „duha Zapada“ kao dva socijalno, politički i kulturno potpuno različita pravca u svetskoj istoriji. Ta svoja gledanja izneo je u studijama „Istočne težnje Rusije“ (1878) i „Ugarska na granici Istoka i Zapada“ (1883). Oni narodi, piše Kalaj, koji ne znaju da se sprijatelje s „duhom Zapada“ - „oni doduše mogu još za neko vrijeme opstajati kao narodnosne oaze, ali ne mogu računati na nezavisan i energičan opstanak“.
Na koji način je austrougarska uprava uticala na obrazovanje i kulturu?
- Sve što je austrougarska uprava radila na Balkanu imalo je vrlo jasnu i prepoznatljivu političku tendenciju, čak i u obrazovanju, kulturi i naučnim istraživanjima. Za ovu priliku navodim samo jedan, vezan za Plevlja i za ove prostore. Austrougarski vicekonzul Teodor Ipen, koji je 1888. do 1891. godine boravio u Pljevljima kao „civilni komesar“, pripremio je rukopis, na nemačkom, naslovljen Novi Pazar i Kosovo (Stara Raška). Ipen je pokušao da ideju bosanske nacije proširi i na Staru Rašku i Kosovo i Metohiju. Ministarstvo spoljnih poslova u Beču uputilo je rukopis Zajedničkom ministarstvu finansija tražeći mišljenje može li se ova knjiga objaviti sa stanovišta bosanskohercegovačke uprave. Zajedničko ministarstvo finansija dalo je rukopis na recenziju Lajošu Talociju, Kalajevom učeniku koji je Ipenovo delo proglasio za primer kako se treba boriti protiv osnova srpskih pretenzija na ovaj prostor. „Gospodin Ipen je instiktivno pronašao pravac kako se mora sa naše strane suzbijati niz velikosrpskih istorijsko-političkih laži. On naglašava individualnost Albanaca i uvodi u borbu potpuno ispravno samostalno držanje Bosne prema Srbiji“.
