Izvor: Politika, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh imperije u Budvi
"Blago budvanske nekropole", arheološka izložba sa eksponatima od pre nove ere otvorena u Muzeju grada Budve
Raskošna helenska civilizacija i moćna Rimska imperija vekovima su se održavale u ogromnom delu planete, a jedan mali deo antičkog duha razvijao se i na teritoriji današnje Budve. Bogata arheološka nalazišta svedoci su tadašnje kulture na Mediteranu. O načinu života, navikama i delatnostima stanovništva mnogo govore predmeti nađeni u nekropolama, odnosno grobljima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Antički čovek je verovao da će pokojniku zatrebati poneki lični predmet, pa se o ovozemaljskom životu starih Budvana može saznati na osnovu stvari sa kojima su mrtve ispraćali u grobove. Iako je Budva riznica iskopina i nalazišta, nekropola uglavnom, u Muzeju grada Budve tek nedavno je prvi put otvorena jedna arheološka izložba. Reč je postavci "Blago budvanske nekropole" koja će u jeku turističke sezone upoznavati posetioce sa davnom istorijom grada.
Autori izložbe su arheolozi Jelena Jelušić i Milena Vrzić, i Jovo Đurović, konzervator. Odabrali su 53 eksponata, deo materijala koji je pronađen prilikom pronalaska budvanske nekropole 1937. godine. Ovom izložbom se obeležava 70 godina od otkrića antičke Budve.
– Prilikom kopanja temelja za izgradnju hotela "Avala" u Budvi 1937. godine majstori su naišli na grobnice koje potiču iz antičke ere. Arheolozi su pronašli predmete koji su sahranjivani zajedno sa pokojnicima. Deo grobnih priloga prenesen je u Muzej kneza Pavla u Beogradu, današnji Narodni muzej, a ostatak je trebalo da krasi hol hotela. Međutim, posle Drugog svetskog rata primercima koji su ostali u "Avali" se gubi svaki trag, tako da u Budvi nije ostao nijedan antički predmet pronađen te godine. Deo tih eksponata je završio u privatnim kolekcijama. Ostatak se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, Istorijskom muzeju Crne Gore sa Cetinja, Arheološkom muzeju iz Zagreba i Arheološkom muzeju iz Splita. Oni su nam ustupili eksponate za ovu izložbu – objašnjava Jelena Jelušić.
Sudeći po eksponatima, život nekadašnjih stanovnika Budve obilovao je prefinjenim i ukrašenim rukotvorinama. Zahvaljujući razgranatoj trgovini, u Budvu su stizali različiti materijali, a zanatlije starog veka pravili su pokućstvo, nakit i oružje od gline, bronze, keramike, ćilibara i stakla. Imućni građani su ručavali iz visokostilizovanih glinenih zdela. Žene su, šetajući gradom čije su terme, trgovi i hramovi bili isklesani od kamena, nosile obojene bronzane lonce i posude sa elegantnom ornamentikom. Stavljale su minđuše i narukvice tek pošto je u njih ugrađeno i zrno dragog kamena. "Igračke" odraslih bila su koplja, štitovi i nakit, dok su se njihova deca igrala glinenim lutkama i zvečkama od pečene zemlje.
– Uglavnom je nepoznanica da je Budva bila važan centar provincije Dalmacije. Cilj nam je da ovom postavkom davno iščezlu civilizaciju približimo današnjim generacijama. To je jako staro, a nedovoljno poznato nasleđe. Najstariji eksponati potiču iz šestog veka pre nove ere, a najmlađi iz trećeg veka nove ere. U grčkom periodu pored pokojnika stavljani su predmeti iz svakodnevnog života, glinene posude, nakit i naoružanje. I kod Rimljana, uprkos ritualu spaljivanja pokojnika, verovalo se da pokojnik ima potrebe vezane za fizičku egzistenciju, pa su uz pepeo u urne polagali predmete koji će mu koristiti u drugom životu – dodaje autorka izložbe.
Naša sagovornica ističe da će Budva sve do kraja oktobra, do kada traje izložba, biti jedna velika scena za igranje helenističkog duha. Na njoj će se smenjivati grčki i rimski period, helenski nakit i helenističko oružje, grčke statuete i rimski pehari, s tim što je grčka kultura temeljni uzor rimske umetnosti i načina života. Jelena Jelušić to, uostalom, primećuje i u katalogu koji prati izložbu, rečima: "Ono što su Rimljani uzeli od Grka postalo je model njihove umetnosti i književnosti ili, kako je rekao Horacije, porobljena Grčka porobila je svoje porobljivače".
J. Stevanović
[objavljeno: 25.06.2007.]
