Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugove moram da vratim
Atelje 212 ima 33 glumca i tražila sam da mi iznad glave naprave pano na kojem će stajati fotografije svih njih, pa neka reditelji biraju
Radila sam u Ateljeu 212 punih 16 godina i atmosfera koju sam zapamtila je slična današnjoj. Dakle, stanje u kući je normalno. Kada sam se predstavila kolektivu, tražila sam tri meseca da sve izanaliziram, da uđem u posao, pregledam papire, procenim šta je bitno za posao. Prilikom prvog susreta sa kolegama predstavila sam svoj koncept >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i obećala da ću sa svakim zaposlenim članom kuće pojedinačno razgovarati i saslušati njihove predloge i sugestije...
Ovo je prvi utisak, komentar Ivane Dimić, v. d. direktora Ateljea 212, o stanju u ovoj kući koja je proteklih meseci preživela buran period zbog nezadovoljstva dela zaposlenih načinom na koji je Kokan Mladenović, dotadašnji čelnih pozorišta, vodio ovaj ansambl.
Književnica i dramaturg Ivana Dimić je, da podsetimo, punih 16 sezona bila stalni član Ateljea 212, tačnije u periodu između 1980. i 1996. godine, kada je otišla u slobodne umetnike. Iza nje je bogato pozorišno iskustvo budući da je kao dramaturg radila na preko 120 predstava. A šta je presudilo da prihvati ponuđenu funkciju, Dimićka odgovara:
– To što je veći deo ansambla izrazio želju da dođem na čelo kuće. To je za mene velika čast! Atelje 212 je moje pozorište, iz čijeg krila sam izrasla. Sve što sam spoznala o pozorištu, naučila sam od Mire Trailović, Ljubomira Mucija Draškića, od glumaca koji su tada ovde radili. Od čudesnog Borislava Mihailovića Mihiza, Jovana Ćirilova, Borke Pavićević...
Kakav je duh Ateljea 212 koji pamtite iz tog perioda. Šta se u međuvremenu promenilo? Šta je ostalo isto?
Duh Ateljea 212 tada su činili ljudi koji su ga formirali. Imali ste neverovatno duhovnu atmosferu u kući, u kojoj kada uđete sa vrata vidite Mihiza kako sedi sa svojim prijateljem Borom Pekićem, ili možda sa Danilom Kišom, Branom Crnčevićem... Atelje 212 pamtim po tome što su tu sedeli znameniti srpski pisci. I ne samo oni. Tu su se okupljali i družili Zoran Radmilović, Danilo Bata Stojković, Neda Spasojević, jedinstveni i neponovljivi Aligrudić, Bačić, Ratković... I danas imate takva imena koja se okupljaju u Ateljeu 212 o kojima će se kasnije pričati: Feđa Stojanović, Branimir Brstina, Milan Caci Mihailović, Gordan Kičić, Milica Mihailović, Isidora Minić, Gorica Popović, Dara Džokić, Anita Mančić i drugi. Glumci su statusno vrlo značajni umetnici od kojih se tka duh kuće.
U kakovoj ste finansijskoj situaciji zatekli Atelje 212?
Imala sam primopredaju dužnosti sa kojom sam potpisala to što sam potpisala, a to su dugovi koje moram da vratim. To znači da je finansijska situacija vrlo napeta.
O kolikim dugovima je reč?
Ne želim to da iznosim u javnost. To vam neću reći, to znaju ljudi u kolektivu koji to trebaju da znaju. Dobila sam uveravanja od Sekretarijata za kulturu da će mi biti pružena pomoć u savetima, i u podršci, u smislu kako da se izborimo sa dugovima, ali sam takođe dobila finansijsku pomoć od Ministarstva kulture Republike Srbije, na čemu sam posebno zahvalna ministru Bratislavu Petkoviću.
Šta će biti okosnica repertoara Ateljea 212. Koji pozorišni model je za vaš ansambl najbolje rešenje?
Nećemo ništa skidati sa repertoara samo po sebi, ali s obzirom na to da imamo nezavidnu finansijsku situaciju, gledaćemo da igramo što više predstava koje nas manje koštaju. Da pojasnim, ako imate mnogo gostiju, ako imate predstave koje su veoma skupe, onda ćemo ih ređe igrati. Sigurno se neću voditi logikom: sada sam ja upravnik i skinuću sve što je prethodni upravnik uradio. Poštujem kontinuitet kao što poštujem rad Ateljea 212 poslednjih 56 godina. Repertoar ćemo praviti prema profilu ansambla Ateljea 212, a ne konceptualno. Da opravdamo postojanje ansambla. Da pojasnim, repertoar je veoma jednostavno praviti što se tiče dramaturgije. Imate odlične komade, u klasici, imate zicer varijante. Ali, ako već imate ansambl, onda morate da se prema njemu ponašate da biste dobili repertoar koji će vam biti isplativ, u smislu blagajne. Atelje 212 ima 33 glumca i tražila sam da mi iznad glave naprave pano na kojem će stajati fotografije svih njih. Pa kada dođe reditelj na razgovor sa mnom, pokazaću mu fotografije iznad svoje glave i reći ću: evo gledaj, predloži na osnovu ovih ljudi komad!
Koje naslove ćemo gledati u 2013. godini? Da li imate konkretne predloge?
Premijeru predstave „Pedeset udaraca” u režiji Ane Grigorović, koja će biti izvedena 18. januara 2013. godine, a koju sam nasledila od prethodne uprave. Zatim imamo predstavu koja se radi u koprodukciji sa kolegama iz Kopra „Oj, Karmela” u kojoj će igrati Branislav Trifunović i Lara Janković. Na proleće će rediteljka Iva Milošević raditi Gogoljevog „Revizora”. Imamo još dve predstave u planu, ali čekamo odobrenje Upravnog odbora. Izvesno je da će važnu predstavu u 2013. g. režirati Egon Savin, sa kojim još razgovaramo o naslovu. Namera nam je da imamo jednog mladog i jednog znamenitog reditelja, odnosno klasičan komad koji će da okupi ansambl, a drugi će takođe biti komedija sa velikom glumačkom podelom. Volela bih da uradimo obnovu predstave Ljubomira Mucija Draškića „Sveti Georgije ubiva aždahu”.
U prethodnom periodu je zamerano da pojedini glumci dolaze u Atelje 212 jednom mesečno, kada primaju platu. Kako ćete rešiti taj problem?
Takvih neće biti, svi će biti uposleni u ansambl predstavama.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 24.12.2012.
