Izvor: Politika, 20.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugo putovanje ULUS-a
Nikola Cerovac, šef računovodstva Udruženja likovnih umetnika Srbije, govori o istorijatu i mnogim selidbama ove institucije, u kojoj radi 37 godina
Istorija Udruženja likovnih umetnika Srbije, osnovanog 1919. godine, koje je nedavno, pored finansijskih, imalo i probleme sa izlivanjem fekalija u njegovoj galeriji u Ulici Vuka Karadžića u Beogradu, prilično je turbulentna. O usponima i padovima Udruženja, oduzimanju imovine, i rastu članstva, od nekadašnjih 350 do današnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2.000 umetnika, govori Nikola Cerovac, šef računovodstva ULUS-a, koji je u Udruženju zaposlen već 37 godina.
Prema rečima Nikole Cerovca, Udruženje je do 1973. godine imalo na raspolaganju paviljon „Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu, galeriju u Ulici Vuka Karadžića, galeriju na Terazijama i legat u Žarkovu, sa zemljištem i malom kućom na njemu.
– Takođe, na raspolaganju smo imali prostor ateljea na Starom sajmištu, i ateljea na Kosančićevom vencu, sa radionicom za uramljivanje – priseća se Nikola Cerovac.
Prvu veću selidbu ULUS je doživeo početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada prelazi u Delijsku ulicu, zbog renoviranja paviljona „Cvijeta Zuzorić”. Pošto se adaptacija paviljona odužila, država u međuvremenu preuzima prostor u Delijskoj ulici, a ULUS se premešta u Baba Višnjinu 19, zajedno sa depoom.
– U tom depou bio je smešten i Fond mladih. U okviru Fonda, prikupljeno je preko 1.000 umetničkih dela mladih koje je tadašnji Gradski sekretarijat za kulturu stipendirao, dajući dvogodišnje stipendije na osnovu konkursa umetnicima mlađim od 35 godina. Tako su otkupljena dela naših najistaknutijih umetnika, čitava riznica, koja se od 1986. godine nalazi u jednom četvorosobnom stanu u Mišarskoj ulici 1 – kaže Nikola Cerovac.
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, ULUS ostaje bez galerije u Ulici Vuka Karadžića, bez imetka u Žarkovu, koji, kako kaže Cerovac, preuzima vojska, a Gradski sekretarijat formira radnu zajednicu Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”. Međutim, već 1980. godine postaje samostalna institucija, odvojena od ULUS-a.
– Tada je bilo vreme i za sledeću selidbu, i to u Masarikovu ulicu, koja je bila predodređena za rušenje. Tu smo dočekali završetak adaptacije u prostorija u Ulici Vuka Karadžića, sa depoom od 311 kvadratnih metara, ali bez prostorija na spratu, na koje smo takođe imali pravo – prenosi Nikola Cerovac.
Godine 1986, održana je velika skupština ULUS-a u Narodnoj biblioteci Srbije, gde su umetnici složno odlučili da se i paviljon na Kalemegdanu ponovo pripoji ULUS-u. Od tada je paviljon vraćen umetnicima, a dobili su na korišćenje i prostor u Ulici Vuka Karadžića sa depoom, u koji se nedavno izlila kanalizacija.
Nikola Cerovac ističe da su program „Cvijete Zuzorić” i program Galerije ULUS-a od opšteg interesa za kulturu, i da je situacija za umetnike uvek bila teška, a da se problemi sada samo gomilaju.
– Treba imati na umu da Udruženje pruža pomoć stvaraocima, posebno za njih 574, koji imaju status slobodnih umetnika. Udruženje je zamena za radni odnos, s obzirom na to da je njihov posao rad u ateljeu. Njihovi troškovi su veliki, pogotovo za materijal. Uvek su teško živeli, a sada je, čini mi se, gore nego ikad. A ako nemaju novca, ne mogu da plaćaju članarinu, što je jedini izvor prihoda pored budžetskog finansiranja. Tada ni ULUS ne radi dobro, i stvara se začarani krug – kaže Nikola Cerovac i napominje da ULUS delom finansira grad Beograd, a delom Ministarstvo kulture. I zajedno, ta svota može da pokrije samo osnovne troškove, primera radi, za električnu energiju.
Nikola Cerovac se osvrnuo i na zlatno doba „Cvijete Zuzorić” preko dve decenije, kada su organizovane i redovne novogodišnje izložbe, na kojima su umetnici mogli da prodaju svoje slike. U okviru paviljona do pre dve godine radio je i klub-restoran, u kojem su se okupljali eminentni umetnici. Taj klub je sada zatvoren, a ULUS je trenutno u pregovorima sa gradom da se on renovira i oživi.
S. Stamenković
[objavljeno: 21/09/2009]
.jpg)
