Izvor: Politika, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugi filmski marš
Predlog je zastao kod Ministarstva finansija, koje do danas nije dalo razloge zašto nema saglasnosti, niti je uputilo zamerke
Novi Zakon o kinematografiji još uvek nije dobio "zeleno svetlo", iako su na njemu, po uzoru na mađarski zakon i kinematografiju, radili eksperti iz regiona. Zakon sa nestrpljenjem očekuju svi poslanici sedme umetnosti u Srbiji, nadajući se da će se njime rešiti mnogi problemi koji već godinama sputavaju napredak srpske kinematografije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ko koči donošenje novog Zakon o kinematografiji i zašto ga još uvek nema? Šta sve novi zakon nudi, pruža i reguliše?– glavna su pitanja koja zaokupljaju filmadžije.
– Predlog Zakona o kinematografiji čine dva akta – Zakon o kinematografiji koji reguliše priliv sredstava u filmske fondove, rad, funkcionisanje i mandat Filmskog centra Srbije..., i predlog poreskih olakšica koje bi trebalo da budu regulisane odgovarajućim zakonskim i podzakonskim aktima Ministarstva finansija. Oba dokumenta su završena pre godinu dana i predata Ministarstvu kulture, koje je predlagač ovih zakonskih akata. Od tada je zakon u dugom maršu po institucijama, a zastoj traje do danas – kaže za naš list Svebor Midžić, zamenik direktora Filmskog centra Srbije. On ističe da je zakon zastao kod Ministarstva finansija, koje do danas nije saopštilo razloge zašto nema saglasnosti, niti je uputilo zamerke na predlog zakona.
– Očigledno je da se političke strukture sete umetnika i filmskih radnika samo pred izbore, a umetnost i kreativna industrija nisu na listi njihovih prioriteta dok su na vlasti – smatra Midžić i dodaje da ne postoji nijedan razlog da Zakon ne budu usvojen čim se formira nova vlada.
Novi Zakon o kinematografiji predviđa više modela finasiranje naše kinematografije: izdvajanje od svake prodate bioskopske ulaznice, televizijske pretplate i prihoda od licenci nacionalnih televizijskih mreža, direktno iz budžeta.
– Jedna od osnovnih novina u zakonu je sistematičnost u oblastima produkcije i distribucije i prikazivačke delatnosti. Zaštita domaće produkcije biće regulisana kroz sufinansiranje produkcije i distribucije na transparentan način, zaštitu i poreske olakšice prikazivačima koji prednost daju domaćem filmu, stvaranje fondova za međunarodnu promociju i striktnu i temeljnu zaštitu autorskih prava i borbu protiv ulične piraterije – objašnjava Midžić i dodaje da su Zakonom precizno definisani i koprodukcijski odnosi.
Koprodukcije su vrlo značajne za našu kinematografiju i predstavljaju jedan od modela kako i u teškim finansijskim uslovima doći do filma. Strana ulaganja u filmsku proizvodnju u Srbiji zahtevaju i poreske olakšice na koje se mislilo i prilikom pisanja novog zakona.
– Poreske olakšice – smanjenje poreske osnovice i poreski krediti – postoje i namenjene su producentima. Odredbe predviđaju razvijen sistem koji će omogućiti Filmskom centru Srbije da na osnovu ulaganja i utrošenih sredstava sugeriše Ministarstvu finansija različite oblike umanjenja poreske osnovice ili kreditiranja. Kroz ove olakšice želimo da privučemo strane producente koji bi snimanjem kod nas omogućili upliv sredstava koja bi pomogla daljem razvoju naše industrije – optimističan je naš sagovornik.
Zakon će štiti domaće autore, a postojaće i vid stimulacije za ostvareni uspeh na stranim festivalima ili za veliku gledanost.
– Stimulisanje autora je predviđeno ne zakonom već Pravilnikom o postupku sprovođenja konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti filmskog stvaralaštva kojim se predviđa stimulacija kvaliteta i stimulacija za gledanost koja bi se dodeljivala i autorima i producentima – ističe Midžić, dodajući da zakon ne reguliše pitanje podrške debitanata. On smatra da je, u godini kada Srbija ima najmanje bioskopa od 1945. godine, neophodan program zaštite i obnove prikazivačke delatnosti. Zakon ohrabruje i usmerava i u tom pravcu, ali ne nameće centralnu kontrolu niti želi da utiče na stvaranje neodrživih prikazivačkih mreža.
--------------------------------------------------------------------------
Sistem protiv kreativnosti
– O američkoj produkciji polovine prošlog veka Andre Bazen je govorio: "Američki film jeste umetnost, ali zašto se toj umetničkoj formi ne diviti tamo gde ona zaslužuje divljenje. Ne samo talentu ili geniju pojedinačnih autora, već genijalnosti sistema koji je to omogućio". Bojim se da kod nas i dalje preovlađuje mišljenje da je genijalnost pojedinaca sve što nam treba dok je sistem zlo koje sputava njihovu kreativnost. U sredini gde svako prepoznaje svoju genijalnost i gde se nada da projekte može da realizuje mimo sistema i javnosti, sasvim je očekivano da ovakav projekat ne naiđe na razumevanje i prihvatanje – ističe Midžić.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 19.01.2007.]
