Izvor: B92, 01.Apr.2017, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugi aplauz za Kompaniju Helene Valdman
Predstava "Dobri pasoši, loši pasoši" u koreografiji Helene Valdman i produkciji njene kompanije iz Berlina izvedena je večeras u Ateljeu 212, u okviru 14. Beogradskog festivala igre.
Inspirisana vezom između nacionalnih granica i žudnje za zatvorenim zajednicama, Valdman je postavila komad za dve trupe - savremene igre i novog cirkusa, koji su često odvojeni "žvim zidom".
Predstava je, kako je sama autorka objasnila, ogledalo načina na koji živimo u svetu u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kojem nema prihvatanja drugog, u kojem nema vremena za razumevanje drugog, nego je lakše podići zid. Granica definiše trupe i ograničava slobodu pokreta. U suprotnosti sa protokom informacija, robe i novca, ljudima bez "dobrog pasoša" nije dozvoljen prelazak na drugu stranu.
Valdmanova već samim naslovom podvlači razliku među grupama, odnosno zemljama poput Avganistana i Sirije, gde su sukobi učinili da vrednost pasoša nestane, i na primer Nemačke čiji pasoši nosiocima garantuju potpunu slobodu kretanja.
Tu razliku ona naglašava izabravši školovane igrače i akrobate - dva različita načina formiranja tela, dva sistema pokreta i kroz izuzetne akrobacije, nasuprot pokretima savremene igre uz dosta duhovitosti, koreografkinja je prikazala tešku i vrlo aktuelnu temu. Baveći se granicama, Valdman ponovo prevazilazi granice novom produkcijom koja je odlično primljena u Berlinu, a trupu je večeras dugim aplauzom nagradila i beogradska publika.
Valdmanova, na raskrsnici između pozorišne režije, koreografije i socioloških istraživanja, proizvodi radove, putuje i prisutna je planetarno, od Bliskog istoka i Latinske Amerike do Azije i Afrike. Redovno okrenuta društvenim i političkim pitanjima, nastoji da uroni u druge kulture, održavajući kritičku distancu, a njene teme su širokog spektra - od zastrašujuće anarhične slobode koja nastaje kao posledica Alchajmerove bolesti, preko senzualne igre nezavisnosti do brutalno ograničenih žena u islamskim državama.
Ono što njenim komadima daje autenticncost i intenzitet jeste činjenica da bira ansambl na licu mesta kad god je moguće, što je bio slučaj i u Beogradu gde su volonteri formirali "živi zid".
