Izvor: Večernje novosti, 07.Apr.2014, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država uzima blago “Geneksa“?

POD čijim krovom će se naći dela iz umetničke zbirke kompanije „Generaleksport“, i dalje nije poznato. Odgovor na pitanje da li će slike i grafike, koje su decenijama visile na zidovima nekada moćnog preduzeća, završiti u nekom muzeju ili kod nepoznatog kupca, odložen je na - neodređeno vreme!Naime, aukcija 116 dela iz „Geneksove“ zbirke, planirana za prošlu subotu, nije se dogodila. Po rečima Ljiljane Stojiljković, v. d. direktora „odlaganje je izvršeno na inicijativu Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kulture i informisanja i Ministarstva privrede, zbog neophodnosti sprovođenja dodatne ekspertize dela“. Tome je prethodio apel bivšeg direktora „Geneksa“ Milorada Savićevića, da se vredna zbirka ne rasprodaje u bescenje, već da se sačuva kao vlasništvo države ili nekog muzeja.- Dodatnu ekspertizu izvršiće stručnjaci Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti - objasnila je Ljiljana Stojiljković. - Savićevićeva molba da ta dela budu pod okriljem nekog muzeja je dobra. I mi smo se zalagali za to da što više slika završi u našim najvećim muzejima i zato su dobili pravo preče kupovine.Naša sagovornica kaže da su u MSU bili zainteresovani za otkup „Kritike u pejzažu“ i „Izgradnju Novog Beograda“ Miće Popovića, ali su zbog nedostatka sredstava u međuvremenu od toga odustali. Narodni muzej je otkupio Tabakovićevu „Igru oblaka 2“, „Maslinjak“ Vere Božičković Popović i „Ohridske blagovesti“ Gordane Jocić.- Naša želja je i bila da ta dela budu deo državnih zbirki - ističe ona. - U prilog tome govori i pismo koje smo poslali ministru Tasovcu, krajem prošle godine, u kome apelujemo da Ministarstvo kulture odobri sredstva za kupovinu slika, kako bi ključna dela iz „Geneksove“ zbirke ostala u nadležnim institucijama države.VREDNE ZBIRKE MEĐU velikim preduzećima koja imaju vredne zbirke umetničkih dela su „Prvi maj“ iz Pirota, „Magnohrom“ iz Kraljeva, fabrika „Sintelon“ u Bačkoj Palanci, „Jugoeksport“... Naftagas i Vojvođanska banka slovili su, takođe, za ozbiljne kolekcionare. -Ne znam da li su te zbirke sačuvane - kaže Kusovac. - Veoma zanimljiva je kolekcija fabrike „Sintelon“, koja je nastala otkupom umetničkih dela iz zaostavštine Blaža Kusovca. U njoj je dvadesetak Lubardinih slika iz njegovog najboljeg perioda, veliki broj njegovih crteža, zatim mnogo slika Mila Milunovića, impozantan broj skulptura u kamenu i drvetu Rista Stijovića, ima čak i Nadežde Petrović...Odluku da umetnička dela iz kolekcije „Geneksa“ budu data na aukciju donelo je Ministarstvo privrede, a nezvanično saznajemo da za to nisu imali „zeleno svetlo“ od Agencije za privatizaciju.- Saglasnost za njihovu prodaju predstavljala je ustupak države zbog neisplaćenih zarada zaposlenima. To je bila jedna od obaveza koje je država prihvatila programom restrukturiranja „Generaleksporta“, a za šta drugog načina nije bilo. Država duguje pet plata zaposlenima i poklanjanje ovih dela muzejima značilo bi krajnje nerazumevanje položaja radnika našeg preduzeća - tvrdi Stojiljkovićeva.Jedna od zamerki je bila ta da će umetnička dela biti rasprodata u bescenje. Početne cene utvrdili su ugledni stručnjaci Nikola Kusovac i Petar Petrović, iz Narodnog muzeja.- Namerno smo stavili skromne cene, jer su muzeji dobili pravo preče kupovine - objašnjava Kusovac. - Na taj način smo pokušali da im omogućimo da sredstvima iz svojih skromnih fondova kupe ono što smatraju da zaslužuje da bude kod njih.Kusovac kaže da u „Geneksovoj“ kolekciji nema mnogo kapitalnih dela. Izdvajaju se „Kritike u pejzažu“ i „Izgradnja Novog Beograda“ Miće Popovića i „Igra oblaka 2“ Ivana Tabakovića.- Ima tu još vrednih dela, koja bi trebalo sačuvati. Ipak, mislim da je odluka da „sve vredi sačuvati“, kasno doneta - kaže Kusovac. - Mnogo su bile vrednije kolekcije pet banaka u stečaju - Beobanke, Investbanke, Jugobanke, Beogradske i JIK banke, koje su otišle u bescenje. Moje kolege i ja smo apelovali da se to ne dogodi, ali nas tada nije niko čuo. Zauvek su izgubljena neka od najboljih dela Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića, Milana Konjovića i na desetine drugih poznatih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije.Podsetimo, mnoga umetnička dela, koja su imala ili su zaslužila status kulturnog dobra tada su prodata privatnim licima. Pravnici iz Agencije za osiguranje depozita smatrali su da je Zakon o stečaju banaka važniji od Zakona o kulturnim dobrima, a da se umetnine moraju prodati zato što oni ne mogu dozvoliti da se najvrednije slike, koje su u svom posedu imale nekad najveće srpske banke, poklanjaju! Sumnjalo se tada da su licitacije nameštene, a u prilog tome išlo je i da je jedna licitacija održana u vreme godišnjih odmora, pa su je u umetničkim krugovima nazvali „letnja rasprodaja“. ENIGMA ZVANA “PRVI MAJ“JEDNU od najvrednijih kolekcija umetničkih dela imala je fabrika „Prvi maj“ iz Pirota. Šta se dogodilo sa zbirkom, koja je svojevremeno procenjena na oko milion i po evra, ni u ponedeljak nismo uspeli da saznamo. Prema našim saznanjima, kompanija „Aha Mura - „Prvi maj“, kupila je fabričke hale, ali ne i umetničku zbirku, koju čine dela - Miće Popovića, Stojana Ćelića, Nedeljka Gvozdenovića, Peđe Milosavljevića, Lazara Vujaklije, Aleksandra Aleksića Soske, Radomira Antića, Rade Petrović Malkić... U parku preduzeća su skulpture Dušana Džamonje, Matije Vukovića, Jovana Kratofila, Jovana Soldatovića, Uroša Kostića, koje su kupovane na aranđelovačkoj manifestaciji „Mermer i zvuci“ sedamdesetih godina. Među autorima slika i grafika su Nikola Graovac, Milan Konjović, Zuko Džumhur, Božidar Prodanović...

Nastavak na Večernje novosti...