Izvor: knjige.pravac.com, 05.Mar.2014, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drvo
Nije ti moja nezgrapna grana taj skupi prozor razbila, vec strašni vetar što voli noću da kosti ljubi nasamo. Nije mi teška njegova snaga što seme moje raznosi, već tvoja ruka što moje telo u crnom besu prelomi. Al' sada vidiš drveće novo na onom brdu zelenom Ja tamo ničem, pod zemljom sanjam da nežne ruke dolaze.
Nastavak na knjige.pravac.com...
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta knjige.pravac.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta knjige.pravac.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.
