Izvor: Politika, 04.Nov.2012, 11:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvene nauke i globalno varvarstvo
Koliko se knjige iz oblasti društvenih i humanističkih nauka objavljuju i prevode, zašto su tiraži tako mali, da li ono što se ne objavi na engleskom uopšte postoji...
Kakav je protok društvenih i humanističkih nauka u Evropi, koliko se knjige iz ove oblasti objavljuju i prevode, zašto su tiraži tako mali, bila je tema okruglog stola koji je u okviru nedavno održanog Sajma knjiga u Beogradu organizovao Francuski institut.
Uz izdavače iz Srbije (Zoran Stojanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dejan Ilić) i iz regiona (Petar Milat), na okruglom stolu je govorio i gost iz Francuske Žan-Luj Fabijani, sociolog, da bi se kasnije, u diskusiji, pridružili i drugi izdavači, domaći i francuski, kao i prevodioci.
Početna tema koju je postavio Žan-Lik Goester, direktor Francuskog instituta u Srbiji, o tome kako se uključujemo u osnovne tokove globalizma, da li ono što se ne objavi na engleskom uopšte postoji, koji je danas osnovni jezik, pomalo je zanemarena kada su se u diskusiju upleli problemi domaćih izdavača, prevođenja, piraterije, koji su generalno problemi celog našeg izdavaštva, a ne samo karakteristični za društvene nauke.
Ipak od Žan-Luja Fabijanija čuli smo da ni u Francuskoj nije sve idealno, ali da se ipak veliki broj francuskih intelektualaca za sada dobro „izvozi”.
– Oduvek je bila prisutna želja francuskih intelektualaca da se obrate široj publici, a ne samo filozofima. Sartr je doneo revoluciju, objavljujući kod „Galimara” i beletristiku i filozofska dela. To je bila poslednja slavna epoha francuske filozofije i francuskih intelektualaca. Danas je situacija raznolika. „Galimar” i drugi veliki izdavači plaše se da objavljuju ovakve knjige, pa je deo tih dela manje vidljiv, jer ih objavljuju manji izdavači. Nemamo strogo stručne izdavače mada danas, pri univerzitetima, postoje mali izdavači koji se bave društvenim i humanističkim naukama – rekao je Fabijani, inače direktor istraživanja na Školi visokih studija društvenih nauka u Parizu.
Međutim, uprkos tome što izgleda kao da je gotovo sa objavljivanjem društvenih nauka kod velikih izdavača, Fabijani tvrdi da broj dela iz ove oblasti nije u opadanju. Naprotiv, u poslednjih 40 godina primetan je rast onih koji se bave ovim naukama.
– Ja sam bio prvi sociolog koji je objavio knjigu o istorijatu džeza pre 30 godina, a danas imamo mnogo onih koji pišu doktorate o džezu – kaže Fabijani.
Dejan Ilić („Fabrika knjige”, Beograd) istakao je problem malih tiraža knjiga iz oblasti društvenih i humanističkih nauka: 400, nekad 700, a sve češće 350 primeraka. Francuski izdavači su potvrdili da ni u Francuskoj tiraži ovih knjiga nisu mnogo veći. Pre desetak godina one su se uglavnom štampale u tiražu od oko 6.000 primeraka, a sada su manji od 1.000.
Tehnologija, međutim, omogućava, kažu oni, da se ta dela sačuvaju u digitalizovanom izdanju.
Tvrdeći da od globalnog engleskog ne možemo pobeći, Petar Milat (Multimedijalni institut, Zagreb) izneo je tezu o novom globalnom varvarstvu, a dominaciju engleskog i engleskih autora potvrdili su i drugi, bez obzira na veći broj izdavača u Srbiji koji pokrivaju francusku književnost i francuske knjige uopšte (Zoran Stojanović, Ivan Čolović, Zoran Hamović, Petar Živadinović…).
Izdavač Zoran Stojanović (IK, Novi Sad) rekao je da ovakvu saradnju, koju je nagovestio ovaj okrugli sto, nismo imali već 20 godina, i da je inicijativa uvek dolazila iz Francuske pre nego iz drugih zemalja.
– Svi znamo da je slava društvenih nauka dolazila iz Pariza – rekao je Stojanović. – Mi smo imali sreću što smo posle Drugog svetskog rata mogli da prevodimo i beletristiku i društvene nauke za razliku od zemalja iza gvozdene zavese. Imali smo i dobre prevodioce i dobre izdavače. Ali kada se devedesetih desio prekid kulturnih strujanja, u tom sveopštem propadanju našli su se i izdavači. Vreme je da ponovo napravimo kopču sa tom kulturom – rekao je Stojanović.
On je potvrdio da se i kod nas polako razvija univerzitetsko izdavaštvo, ali da mi, nažalost, nemamo mehanizme koje je Francuska izgradila.
– Gotovo da nema ozbiljne knjige u Francuskoj koju nije pomogla država – naglasio je Stojanović, a Dejan Ilić je dodao da takvog smišljenog ulaganja nažalost nema kod nas i da ovde vlada nasumična kulturna politika koja zavisi od onih koji su slučajno uložili novac.
Žan-Luj Fabijani je potvrdio da se vrlo glasno zalagao da se takva kulturna politika Francuske zadrži.
– Učinili smo da se pojave nova imena u domenu društvenih i humanističkih nauka, obezbedili smo i male izdavače kojima država pomaže, mada i oni imaju male tiraže. Važno je da država daje sredstva, jer ona to može dugoročnije da radi. Mislim da je takva praksa poželjna i u Srbiji i u Francuskoj – zaključio je Žan-Luj Fabijani.
Gordana Popović
objavljeno: 04/11/2012
