Izvor: B92, 26.Okt.2011, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Druga knjiga Srpske enciklopedije
Druga knjiga prvog toma Srpske enciklopedije, koja obuhvata nešto manje od dve hiljade pojmova od izuzetnog nacionalnog značaja, predstavljena je 26. oktobra na 56. Međunarodnom sajmu knjiga.
„Srpska enciklopedija je zamišljena u deset tomova, svaki tom će imati više od jedne knjige, tako da ćemo kada se sve skupi, jednog dana, na jednom mestu imati knjigu nad knjigama iz koje će svako ko želi moći da sazna šta je i ko je srpski narod, kako je pretrajavao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kroz vreme", rekao je predsednik Uređivačkog odbora Dragan Stanić.
Prema njegovim rečima, druga knjiga, koja je izašla godinu dana nakon prve, počinje raskošnim člankom o Beogradu, za koji se „slobodno može reći da je manja knjiga u većoj knjizi i mogao bi biti objavljen kao posebno delo".
Prvi tom, koji obuhvata slova A i B, korisnicima će pružiti informacije, a onima koji žele, pomoći da dovedu znanje i do akademskog nivoa, kazao je Stanić dodajući da se enciklopedija bavi i ostvarenjima drugih naroda s kojima su Srbi bili povezani, ukazao je Stanić.
„Imamo 33 stručne redakcije, koje pokrivaju više naučnih oblasti, 120 članova koji su brinuli da tekstovi dožive višestruku stručnu proveru, da dođemo do verzije koje se niko neće postideti", kazao je on i podsetio da je na prvoj knjizi radilo 511 stručnjaka, a na drugoj 694.
Prema njegovim rečima, Srpska enciklopedija obrađuje i pojmove „Bog", „Bogorodica" i „Biblija", ali i regione u kojima žive Srbi, kako u Srbiji, tako u BiH i Crnoj Gori.
Pored Beograda, u knjizi su obrađeni i gradovi Banjaluka, Budva, Budim i Beč koji su nekada bili centri kulturnog i privrednog života, ali i istorijski događaji poput aneksije BiH, Berlinskog kongresa, i Balkanskih ratova.
Direktor Zavoda za udžbenike Miroljub Albijanić ocenio je da je projekat Srpske enciklopedije izuzetno važan za Srbiju, zbog svog naučnog i društvenog karaktera.
„Naučnog je karaktera, jer sabira znanja koja Srbija poseduje, a društvenog jer enciklopedija ima svojevrsnu društvenu misiju, misiju obrazovnog karaktera i prenošenja naucnog i kulturnog stvaralaštva na naredne generacije", kazao je Albijanić.
On je izrazio zadovoljstvo što Zavod za udžbenike, učestvujući u izradi Srpske enciklpedije radi na ispunjenju zlatnog pravila koje, kako je podsetio, glasi – „Budućim generacijama se mora ostaviti više nego što smo zatekli".
Kapitalno leksikografsko delo opšteg tipa, koje obuhvata sva znanja relevantna za Srbe i njihovu istoriju, politku, običaje, jezik i književnost, privredu, medicinu i drugo, zajedno su izdali Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i Zavod za udžbenike.
