Izvor: Večernje novosti, 21.Sep.2012, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drašković: Krvavi drumovi naših raskola

STARI rimski put Via Romana ka Konstantinopolju ili Carigradu, a kasnije ka Stambolu, kičma je mog novog romana. Na Via Romana, na Via Militaris, na njihove stare krakove, vekovima smo silazili i njima se otiskivali u potragu za srećom, a sve se, najčešće, završavalo nesrećom.Ovako o delu koje će se 26. septembra pojaviti u izdanju Kompanije "Novosti" govori njegov autor Vuk Drašković. Hvaljen i osporavan, pisac koji nije prezao da nacionalne i društvene traume pretoči u čitane knjige, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ali i političar koji je na trgovima i ulicama literarnim metaforama pozivao na promene, svoj novi roman je i nazvao po jednom od tih starih i sudbinskih puteva - "Via Romana".- Na tim drumovima, građenim da povezuju, i za cezare i za sultane vezuju njihove podanike, postajali smo najamnici, pljačkaši, trgovci, ratnici, janičari, hajduci, silnici i jedni drugima najveći dušmani - objašnjava Drašković. - Tako je bilo stolećima, a tako je i sada, kada nas Via Romana i njeni moderni koridori, brže nego ikada, rasipaju i razapinju na razne strane.OPASNE PODELE - DUŠAN Kovačević je napisao knjigu o 20 velikih i tragičnih srpskih podela. Najmanje ih ima toliko, ali po meni je najopasnija podela na one koji su obrazovani, pametni, a najveće su budale i na dobru većinu ljudi koji bivaju žrtve njihovih doskočica i otrova.* Roman čine ispovesti dvojice janičara, poniklih u istom selu, čak i u istoj kući?- Jednoga će Via Romana, pre četiri veka, odvesti do Stambola, gde će da izraste u ratnika za islam i carstvo Osmanovića, a drugoga će, 350 godina kasnije, Via Romana odvesti do Orlova i Beograda, i preobraziti ga u fanatika komunističke religije i carstva zvanog Titova Jugoslavija. Obojica, i Arslan i Damjan, završiće kao odmetnici od svojih sultana, pa će se i sresti i sučeliti svoje sudbine i svoje istine.* Oštroumni dečak Božidar iz hercegovačkog sela Jasenova, prihvatajući novu veru brzo će napredovati?- Siroti Božidar pre Stambola, a silni Arslan na dvoru sultana Osmana, uzdigao se do samog cara. Svak je u tom carstvu mogao da postane musliman, ali do njegovih visova uzdizali su se samo najsposobniji. Najbolji ratnici, najumniji službenici, najbolji u diplomatiji, najveštiji u sticanju zlata u sultanovu riznicu. A na vrhu slave i sreće, mnogima je, pa i Arslanu, upućivan katul ferman!KOMUNISTIČKA VERA - U Titovom sultanatu podobnost je bila iznad znanja i sposobnosti. Bez slepog prihvatanja komunističke vere, znanje i sposobnost su razapinjani na krst, a katul ferman je upućivan i podobnima ako bi, i najmanje, posumnjali u sultana.* Roman kroz istorijske činjenice svedoči i o značajnoj ulozi koju su u Osmanskom carstvu imali Srbi - poturice?- Turskom carevinom, u vreme Arslanovo, vladaju najmanje oni koji su rođeni kao muslimani i Turci. Vladaju njome oni koji su rođeni kao hrišćani, a najčešće kao Srbi, Albanci, Grci, Bugari ili Jermeni. A turski sultani tek su bili samo po imenu potomci emira Osmana, osnivača loze Osmanovića. U to doba, svakog turskog sultana rađala je neka robinja u haremu, a robinje su mogle biti samo hrišćanke, jer muslimanke nisu smele biti robinje u carevini islama. Svaka carica turska je, dakle, bila rođenjem hrišćanka, a mnoge su rođene i kao Srpkinje. Arslan beg svedoči o tome. Kad je nesrećni sultan Osman odlučio da ukine taj poredak, izgubio je glavu.* Glave su mu, ipak, došli janičari?- Za trajanje turskog carstva, ubijena su dva sultana: Murat na Kosovu i Osman u Stambolu. Miloš ubija Murata, a Arslan i njegovi drugovi janičari, mahom Srbi po rođenju, ubijaju Osmana. Dok je Arslan, odnosno Siroti Božidar, bio u Stambolu, četiri su jezika bila u službenoj upotrebi, i morali su ih znati svi na visovima carstva, pa i sami sultan. Turski, da se ne zaboravi čija je to carevina. Persijski, zbog filozofije i teologije. Arapski, zbog Kurana. I srpski, kao jezik janičara, a i diplomatije u prepisci sa Dubrovčanima, Rusima, Poljacima.* Šta Arslan-bega povezuje sa našim vremenom i vašim savremenim junakom doktorom Damjanom Čavkom? - On svedoči o usponu i smrti Titovog sultanata, u kojemu je rođen i bio jedan od janičara. Iako rođen u komunističkoj porodici, u svom selu Jasenovu vaspitavan je na bakinoj mržnji prema Turcima, kao krivcima za sve srpske nesreće. Via Romana će ga povezati sa Zejnom, koja ne krije da je Turkinja, i koja će da poruši temelje i njegove ideološke vere i nacionalne mitomanije. Zejna će mu dati potresnu ispovest svog davnog pretka Arslan-bega, a u godinama ubijanja Jugoslavije Arslan-beg će se sresti sa Damjanom i, zajedno s njim, naricati nad zlom i ludilom.* Koje paralele povlačite između Osmanskog carstva i Titove Jugoslavije?- I SSSR i Titova Jugoslavija bile su višenacionalne države, ali ne i multireligijske, jer je jedna religija, komunistička, nametana silom svima. Padom komunizma, religija sile zamenjena je podivljalim nacionalnim verama, koje su isukale mačeve jedna na drugu. Bio bih licemer kada bih, kao Srbin, prećutao da se stidim mnogih u današnjoj Srpskoj crkvi. Svi mi koji smo učestvovali u ovim užasnim ratovima nas protiv nas, u kojima smo minirali našu kuću bićemo prezreni od strane našeg potomstva.SARADNJA SA "NOVOSTIMA" OBJAVLJIVANJE romana "Via Romana" je treća saradnja Vuka Draškovića i "Novosti". Pre pet godina naša kuća objavila je njegovu memoarsku prozu "Meta", koja je vrlo brzo postala veliki hit i prodata je u 50.000 primeraka. "Novosti" su 2009. godine objavile i reizdanje jednog od najpopularnijih romana Vuka Draškovića - "Noć đenerala", u tiražu od 20.000 knjiga. Prvi tiraž novog Draškovićevog dela je 30.000 primeraka.* Koliko su tom krvavom međuetničkom sukobu "kumovale" i sve veroispovesti sa ovih prostora?- U svetim knjigama svih hrišćana i svih muslimana piše isto: da je Bog jedan i nedeljiv, i da smo svi njegova stvorenja. U propovedima i delanju većine verskih glavara, nema ni traga tome. Strašno je slušati tolike i vladike i biskupe i muftije, kako se, u ime zajedničkog i jednog Boga, odriču Boga i ruže ga. Oni su baš ono što je Hristos rekao tadašnjim farisejima: spolja okrečene grobnice.* Koje je gorko saznanje vaš junak poneo iz istorijskih lomova koji su mu trasirali život?- Doktor Damjan svedoči i kako je razoran i masovan virus gluposti i zla, u ime ideologije ili nacije i vere, i kako se lako prosipa krv, u ime jednorodne ideje ili krvi. Kako, recimo, Žika Četnik, svetska skitnica, jer su mu komunisti 1945. oduzeli i pravo da živi u svojoj državi, postaje fanatični vernik Sadama, kako u Srbiji protivnici njegovog crvenog terora presvučenog u nacionalne haljine, nazivaju vrhovnog zapovednika smrti, odnosno Ludog Murata, kako ga, iz svog davnog i tajnovitog groba, naziva Arslan beg.* Da li je vaše lično iskustvo upleteno u sudbine junaka?- Pisac je u svakom svom liku. Ja sam i Maksim, i Damjan, i Zejna, i Srpski Platon, i Arslan-beg. Pisac je u poziciji Boga, on stvara sve, svi likovi su njegovi. Kažu za Balzaka, kada je pisao "Čiča Gorija" da ga mesecima nije bilo sa društvom u nekoj pariskoj kafani i da se pojavio posle pola godine vrlo zabrinut i rekao prijateljima: "Užasno se osećam, čiča Gorio nije dobro".* Koliko je to saosećanje sa junacima važno za pisca?- Teško je o tome govoriti racionalno. Kada sam radio prvo poglavlje "Noža", pokolj u Jugovićima, pisao sam ga sa neshvatljivim mirom, bez imalo uzbuđenja, opušteno. Kada sam, međutim, napisano pokušao da pročitam glasno Danici, nisam mogao. Otkazalo mi je grlo i počeo sam da suzim. Da sam bio u takvom stanju, u kojem sam i danas kada čitam to poglavlje, dok sam ga pisao, nikada ga ne bih napisao. Otkuda taj mir? Ne znam. Ali je neophodan.* U kom su međusobnom odnosu "Nož" i "Via Romana"? - Ako su "Nož", "Molitva" i "Ruski konzul", ta trilijada - prolog, onda bi "Via Romana" mogla da bude - epilog. Kažem trilijada, za ta tri romana koja su ista priča, jedna reka sa tri rukavca. Trilijada je moja reč, jer za njih nisam hteo da koristim reči trilogija, troknjižje, triptih... U trilijadi sam imao malo asocijacije i na "Ilijadu", ali je Homer nju napisao kada je pala Troja. Ja sam ovu svoju pisao pre pada Troje, odnosno Jugoslavije, dok je "Via Romana" napisana posle sloma, posle pada Troje. Nadam se da će ovaj moj roman imati dosta čitalaca i da ih neću razočarati. Via Romana nije samo - rimski put. To je i put mojih dosadašnjih romana.* U završnici romana Damjan će biti svedok srpskih zločina nad "Turcima", nad rođacima istog jezika i korena?- Bio je genocid nad Srbima u Pavelićevoj Hrvatskoj. U vreme tog velikog zločina, Skender napisa „Stojanku majku“, Nazor napisa „Majku pravoslavnu“, a Goran napisa „Jamu“. Juče takoreći, četiri godine je rukom Srba ubijano Sarajevo, ubijeno je u tom gradu više i od hiljadu dece, srpska ruka počini pomor u Srebrenici, iskopa tajne grobnice i oko Vukovara, albanske civile sa Kosova pobaca u reke i jezera Srbije, čak su zatrpavani i na poligonima policije u Beogradu. Nigde ni jauka ni stida, na vrhovima vladajuće srpske pameti i duhovnosti. Nije se, čak, oglasio niko ni iz Srpske crkve. Ovde se, jedino, nariče zbog zločina nad Srbima. Ovde je mržnja prema drugima, a i prema Srbima koji neće da piju iz tog čemernog pehara, temeljna vera. Narod vaspitavaju, uglavnom, oni koji imaju samo po jedno oko i po polovinu mozga, a ona druga polovina im je atrofirala. Ne optužujem ja srpski narod, nego te i takve njegove učitelje.MOĆNA CARSTVA - SVAKO moćno carstvo - i rimsko i tursko i rusko i austrijsko - bilo je multietničko i verski raznorodno. U tome je počivala njihova glavna snaga. Sve do 1914. hrišćani su bili većina u Stambolu. Amerika je danas svetska imperija, jer je to država svih nacija, svih rasa i svih religija sveta.* Kako ocenjujete ulogu koju je u tom vremenu imala srpska inteligencija, od kojih se neki pojavljuju i kao junaci u romanu?- Oni nisu samo vaspitači nacije, oni su večiti pobednici, prepreka svakoj nadi u jednu normalnu, čovečnu i razumnu Srbiju. Oni su bili duhovna kapa i vrelo srpskih zločina u nedavnim ratovima. Oni su ubice, ludake i lopove promovisali u heroje nacije. Oni su bogotvorili Sadama, odnosno Ludog Murata, a prvi su i najbučnije proslavljali njegov poraz, ali su se jedino iskreno radovali ubistvu Maksima Kozbaše. Oni su ga i ubili.* Šta je, po vašem mišljenju, glavni problem srpske elite?- Ni srpska elita nije srećom monolitna. I u srpskoj eliti ima ljudi koji se suprotstavljaju trendu opasnih reči, koje prethode zlu i koje su zapravo seme zla. Ovde nije nađen odgovor na ključno pitanje šta je to srpski patriotizam. Da ne idem dalje, ali od Osme sednice kada je ta elita u crkvi, u medijima, u Akademiji nauka, o kojoj sam govorio, koja ima samo jedno oko i samo jednu polovinu mozga, osedlala konja Miloševiću, pod patriotizmom se podrazumeva svako delanje koje nas uvodi u tragično kolo mržnji između sebe, sa narodima oko sebe, sa najjačim narodima na svetu, bez obzira na očigledno saznanje da to ishoduje samo porazom i naroda i države. Na drugoj strani, žigosani su i u manjini oni koji govore da je patriotizam jedno razumno delanje u skladu sa prilikama u svetu, kako bi se izbeglo što više nesreće i za narod i za državu i kako bi se ova zemlja napokon priključila normalnom, demokratskom, civilizovanom svetu.ČAROLIJA STAMBOLA STAMBOL je čarolija. Moderna Turska, Osmanlije, Vizantija, mistični Istok, praktični Zapad, sve živi zajedno. Na Topkapiju, gde je sultanov dvor i "senka nebeskog raja na zemlji", ali i svuda u Stambolu, slušao sam naš jezik i gledao naše običaje. Iz prošlosti se ne može izbrisati nijedan sat, a kamoli pet vekova.* Koliko je deo našeg usuda i to što smo "izgradili kuću na svetskoj raskrnici", na Via Romana?- Svi ti putevi Via Romana, Via Militaris, austrijski putevi, turski putevi, građeni su sa namerom povezivanja unatar tih imperija, a delili su podanike. Tim putevima su se najčešće kretale vojske, a teško onom kuda vojska prođe. Sada kada se Evropa ujedinjuje, prvi put u istoriji u prilici smo da nam ti putevi budu od koristi, jer smo zaista neka vrsta mosta između Zapadne Evrope i ovog dela koji vodi ka Stambolu. Osim toga, preko Srbije prolaze putevi od Jadrana ka Rusiji, a Dunav je magistrala savremene Evrope, plovna Via Romana, koja izlazi na tri mora... Sve su to ogromne prednosti Srbije, ali ovde se i ovo pretvara u povod za sukobe i razapinjanje unutar nacije.ZNANJE I NEZNANJE- ČETIRI veka iza nas su kao četiri dana. Nema vremena. Ima samo nas koji smo postojani u podelama i mržnji, a neznanje nam je vrhovno znanje. Ništa mi ne znamo ni o sebi, ni o drugima, ni o turskim ni o svojim carevima, ni o hrišćanstvu ni o islamu, ni o Evropi ni o Rusiji. Deli nas i satire neznanje.TRAGIČNE LJUBAVI- SVE ljubavi u ovom romanu se završavaju nesrećom. Damjanova ljubav prema Zejni se završava tragično, kao i Arslanova prema majci i bratu. Arslanova ljubav prema sultanu Osmanu završava se na najgori mogući način, ubistvom cara, a Damjanova prema Jugoslaviji - smrću Jugoslavije i njegovom ličnom tragedijom.SNOVI, ŽIVOT, SMRT- ARSLAN i Damjan susreću se i u Africi, i u Beogradu, i u Orlovu. Arslan beg će, u tim razgovorima sa Damjanom, da upoređuje dva carstva: Osmanovo i Titovo. Ono prvo počivalo je na čvršćim temeljima, i zato je mnogo duže i trajalo. Srešće se i u snu, a negde sam pročitao da su samo snovi život, a da je sve ostalo smrt.

Nastavak na Večernje novosti...