Izvor: Blic, 13.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drame izlazećeg sunca
Drame izlazećeg sunca
Isidora Sekulić u atmosferi 'Čarobnog brega' u Savojskim Alpima, 1931, godine mog rođenja, 'tog izuzetno hladnog i kišovitog leta na Zapadu', srećom je saslušala predavanje i demonstracije no-drame petorice Japanca koji su bili drugačiji 'čak i od Mon Blana'. Kažem srećom, jer je posle tog događaja Isidora napisala jedan od svojih najlepših eseja među i inače najlepšim esejima naše književnosti.
Krajem tek prošle 2006. godine izašla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je jedna od najlepših i najuzbudljivijih knjiga u nas - '12 no drama', antologija klasičnog japanskog teatra. Izdavač je AkterA, a inicijator, sastavljač i predgovornik je vredni Radoslav Lazić. On je iste godine već objavio ključnu teorijsku knjigu Zeamija 'Fušikaden' (1400-18), majstora i teoretičara no teatra.
Ovog puta Lazićeva pionirska knjiga za našu sredinu priređena je kako zahteva tema. Pored reprezentativnih dvanaest drama nepoznatog autora i klasika Kanamija, njegovog sina Zeamija i Nobomucija, drame prate podrobna tumačenja suštine, stila, žanrova i elemenata no pozorišta, uz precizne crteže i fotografije.
Susret sa no dramama, nastale pre više od pola od milenija, nije čas iz prohujale istorije teatra i danas prisutne japanske umetnosti, već inspiracija svakoj novoj generaciji pozorišnih umetnika sveta bez obzira na prostor i vreme, da shvate kako umetnost teatra nije kopija stvarnosti, već potraga za njegovom suštinom i čoveka usred te suštine. Samo na osnovu predavanja Isidora je shvatila o čemu je reč kad je napisala: 'Ide se za tim da se svakidašnja stvarnost briše iz oka posmatrača, da ostane samo kao bledo sećanje... Šare po odelu, boje simboli su. Pod tim teškim i krutim odelom, nestane poslednji trag svega što je telesna linija, lično karakteristični oblik'.
O svemu ovome mogla je da se osvedoči publika na VI Bitefu 1972. i na IX Bitefu 1975. godine kada je videla vrhunska izvođenje no drama, pogotovu što je 1972. u čuvenom 'Kantanu' učestovao jedan od največih no umetnika našeg vremena Hisao Kanze.
Bezobzirno zavođenje
Jedan od najboljih dokaza za tezu, da nas vladajući svetski poredak kapitala polako usisava u svoje jezgro, sadržan je u činjenici da sudeći prema političkim kampanjama koje su u punom jeku, našim celokupnim životom upravlja nova strategija zavođenja.
A ona se između ostalog manifestuje i u činjenici da su u borbi za svaki naš glas, političari na svojim promotivnim putešestvijima počeli da otkrivaju paralelne svetove za koje ne žele da znaju, pokazujući nedvosmislenu instant pažnju za inače društveno neprimetne i marginalizovane socijalne grupe.
U tom bezobzirnom zavođenju, sve što ima neku konotaciju inferiornosti, od hendikepiranih, do trudnica, napuštenih pasa, sirotinje i penzionera, iščezava pred ulizičkim tonom jednog eufemističkog udvaranja političara, u kojem je čitavo polje političke komunikacije podređeno svojevrsnom semantičkom liftingu.
Proizvodeći opsenarske spektakle namenjene medijskoj prezentaciji, zavođenje o kojem je reč, predstavlja jednu 'soft' formu političkog makijavelizma, u kojem se sve zapravo vrti oko koncepta isprogramiranog i ciničnog političkog marketinga, koji se mimo svake ideologije, nameće kao vulgarni stožer društvene komunikacije.
U tom prostoru političke spektakularizacije stvarnosti, međutim, odvija se i svojevrsno samozavođenje političara, u kojem njegovi akteri, podredivši se logici star-sistema, laviraju između uloga nedodirljivih lidera i srdačnih običnih građana, zalutalih na pijace, domove zdravlja ili obdaništa u koja su išla i njihova deca.
Štaviše, u bezobzirnom manipulisanju privatnošću slučajno izabranih građana, u čije će živote hrupiti sa hinjenom brigom, odvija se i specifičan fenomen međusobnog zavođenja političara, koji umesto da se obraćaju nama, kao da neprekidno jedni drugima šalju poruke o sopstvenoj domišljatosti.
Efekat star-sistema, međutim, poništava se zbog medijske difuzije i zasićenosti, u kojoj na kraju, ostaje samo površna razonoda za publiku, ni izdaleka tako pasivnu i tako naivnu, kao što veruju oni koji računaju sa tim bezobzirnim zavođenjem.
|
