Izvor: B92, 21.Feb.2017, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragoslav Krnjajski: Sam pravilnik neće rešiti probleme
Nedavno je stupio na snagu pravilnik kojim su stvoreni uslovi za trajnije rešavanje statusa samostalnih umetnika i omogućeno da preprezentativna udruženja u kulturi obavljaju poverene poslove u svom punom obimu.
To je saopštilo Ministarstvo kulture, a šta o tome misle samostalni umetnici u Kažiprstu govori Dragoslav Krnjajski iz ULUS-a. Sa njim razgovara Suzana Trninić.
Prema saopštenju, pravilnik kojim su stvoreni trajni uslovi za rešavanje statusa samostalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << umetnika, stupio je na snagu u subotu, 18. februara. Da li ste upoznati s njim?
Naravno, upoznat sam, imajući u vidu da sam se već interesovao za ove probleme. Mislim da to ne menja okolnosti u kojima funkcionišu samostalni umetnici, posebno ako se uzme obzir činjenica da pravilnik kasni 7 godina i da su udruženja za to vreme određivala status po kriterijumima koji su važili do sada. Na primer, zakon o kulturi, donet 2009. godine, predviđao da se podzakonska akta donesu od roku od 6 meseci, što nije učinjeno. Problem je u stručnom kadru koji se bavio ovim pitanjima - pravnicima itd.
Šta je novi zakon doneo kulturi?
Sam zakon nije rešio ovo pitanje u punoj meri. Ostalo je mnogo nejasnoća koje ni prehodni zakoni nisu rešili. Čini mi se da sam zakon vodi ka nekoj vrsti proširivanja kruga subjekata na koje će se plaćanje odnosititi; verujem da će se broj korisnika sigurno uvećati.
Ovaj pravilnik reguliše pitanje ostvarivanja aktivnosti – šta je sve ono što umetnik mora da ostvari da bi podržao i ostvario ovaj status. Reč je o nizu aktivnosti koje je umetnik obavezan da ostvari da bi ostvario ovaj status na četiri godine. Nakon toga se proverava i utvrđuje da li umetnik i dalje ispunjava uslove. Ukoliko to nije slučaj, izostaje plaćanje doprinosa.
Da li visina prihoda odgovara angažovanju umetnika?
Svakako ne odgovara, oni su kao nekakva vrsta kolateralne štete tranzicije. Postojali su razni pokušaji da se umanji važnost ovog statusa u onom smislu u kojem su umetnici bili zainteresovani da u njemu budu. Interesovanje umetnika za ovaj status generalno opada jer se umetnik, kada stvara, ne oseća sigurno u ovom društvu. Primera radi, umetnici ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje niti pravnu zaštitu.
Da li su razgovori umetnika sa lokalnom samoupravom rezultovali pravljenju koraka ka rešenju problema?
Suočavali smo se sa obećanjima, ali do rešenja nije dolazilo. Očekujemo da se rešavanju ovog problema pristupi ozbiljnije jer ga sam pravilnik neće rešiti.
