Izvor: Blic, 07.Sep.2010, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragoslav Dedović gost "Gradske knjižnice"
Novu sezonu "Gradske knjižnice" u Kulturnom centru "Grad" otvoriće večeras pesnik i prevodilac Dragoslav Dedović. Program počinje u 20 časova, a moderatorka je književna kritičarka Tijana Spasić.
Dedović je ođen 1963. u Zemunu, a odrastao je u Bosni. Nakon studija žurnalistike u Sarajevu studirao je i sociologiju kulture u Beogradu, radio je kao novinar za različite medije, a potom kao urednik u jednoj tuzlanskoj izdavačkoj kući.
Napustio je bivšu Jugoslaviju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nakon početka rata u Bosni i Hercegovini te se nastanio u Nemačkoj, gde je magistrirao na Evropskim studijama u Ahenu. Bio je novinar Radija Dojče vele u Kelnu, proveo je tri godine u Beogradu kao direktor Regionalne kancelarije nemačke Fondacije Hajnrih Bel, a trenutno radi u Bonu za jednu mirovnu organizaciju.
Dedović je nedavno imenovan za koordinatora za pripremu nastupa Srbije na predstojećem Sajmu knjiga u martu 2011. u Lajpcigu
Za svoj pesnički rad je više puta nagrađivan, između ostalog Godišnjom nagradom za najbolju knjigu Društva pisaca BiH 2005. godine. Objavio je šest pesničkih knjiga (poslednja je "Dinarski Buda" 2008. u beogradskoj Prosveti) od kojih su dve prevedene na nemački. Njegove pesme uvrštene su Antologiju novije srpske poezije (VBZ, Zagreb, 2009) i Antologiju srpske urbane poezije "Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam" (Samizdat B92, Beograd, 2009).
U izdanju "Altere" iz Beograda uskoro se pojavljuje izbor iz Dedovićevog pesništva pod nazivom "Za klavir i didžeridu", kao i izbor iz pesništva Hajnera Milera "Ja sam anđeo očajanja", čiji je Dedović prevodilac i priređivač.
Dedović je priredio i dva izbora savremene bosanske proze, od kojih je jedan uporedo izašao za splitski Feral Tribune i klagenfurtsku izdavačku kuću Drava, a drugi je objavljen 2008. u Beogradu u izdanju Altere i Prosvete.
Pesme Dragoslava Dedovića:
Hagiografski vic
zemlja u kojoj sam rođen
u ratu sa majčinom rodnom zemljom
majčina domovina u ratu sa
sestrinom otadžbinom
previše leševa pomislih
za običnu porodičnu svađu
otići ću sin će mi se roditi u
obećanoj zemlji čiji je jezik
moj otac za prošlog rata
učio u logoru
na tom ću jeziku šaputati
laku noć ženi koju volim
na tom ću jeziku ponekad
pričati svoju životnu priču
jer me beskrajno zabavlja
smrznuto ljudsko lice
koje odbija da shvati
a da meni neko
takvo šta ispriča
umro bih od smijeha
Berlin Mitte 2009.
Rano je
Desetospratnice ćute a ulice zjape
Snijeg
Na njemu narandžaste neonske iskre
Ostati u postelji
Kraj vrućeg tijela koje znaš skoro kao svoje
Ili
Krenuti bos bulevarom
Koji su faraonski gradili njemački komunisti
Samo isplaziš jezik
Ali pahulja se zakači za trepavicu pa se
Istopi u suzu
Grad je prevelik da ga zagrliš
Samo mu s čelom na omrzlom oknu došapneš
Drago moje čudovište
