Izvor: Danas, 29.Nov.2014, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dostojanstveno tonemo
Beograd - Novi pedagoški i marketinški u set ilustracija Dobrosava Boba Živkovića za promociju Cineplexa (Sinepleksa) mnogima je privukao pažnju. Možda podsvesno i aktivistima koji su započeli kampanju osvajanja bioskopa, Zapravo ne. Oni su sve to ranije pripremali i ukazali na razliku između vrsta bioskopa.
Danas izgleda kapital po sebi kao i kritika istog može biti roba. Bilo kako bilo, Živkovićeve inteligentne, dobronamerne i edukativne ilustracije vazda primećene >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i pamtljive najčešće maloj, ali i "velikoj deci" u najboljem smislu te reči, mogli bi možda doprineti povratku publike u bioskope. Budućih generacija. Naime, maestralne Živkovićeve ilustracije upakovane s tekstom - „DanemaSinapleksaKingKongbibiosamomajmun, Titanikbibiosamokatastrofa, 007 biobiosamopozivnizaKazahstan, aSpajdermensamolikuhelankama”, podsticajnekakozaokotakoi"mentalnorazgibavanje”. Timsevaljdaispunjavajedanodmarketinškihciljeva- daseoreklamipriča, razgovaraidiskutuje.
- Bioskop nije jedina ni najveća zabava u gradu kao pre 50 godina. Sinepleks ima mnogo teži zadatak - da pobedi u trci za našu pažnju svako veče. Ako je film dosadan, glup, besmislen, ako je pravljen za režisera i njegovu babu, džaba nam crteži i plakati. Ali postoje filmovi veći od svega što se dešava te noći u gradu, postoje filmovi veći od života. Crteži podsećaju da je šteta velike filmove gledati na malim ekranima.
- To nije pitanje za ljubitelja bioskopa. Ja mislim da bi čokoladne bananice trebalo da budu džabe (siguran sam u to), ali nisam otišao da zauzmem fabriku. Sistem je odvratan, na stotinu mesta pukao, na stotinu ne funkcioniše, tamo gde radi - radi pogrešno ili radi zlo. Ja ne živim u boljoj zemlji od kada je izbila revolucija u tom bioskopu. Da je očišćen, popravljen, promenjen i sređen sistem koji je doveo do propasti kulture (i svega ostalog), mnogo bih se više radovao.
- Scena sa Titanika je primer (naravno neopravdane) sumnje Sinepleksa u moje kreativne sposobnosti i moje emocije. Tekst je bio gotov, ali su bili ubeđeni da sam iole normalan i da neću moći da se glupiram sa tom temom. Naravno (majka mi je svedok) ne postoji situacija u kojoj ja ne mogu da kažem (ili nacrtam) nešto blesavo i neprimereno.
- Valjda, ako je onda bilo klasnih borbi, danas mi to nije interesantno. Tonemo dostojanstveno, prestali smo da se koprcamo i sve manje nas pokušava da se uvali nekom političaru ili tajkunu u kola. To je bila borba između polova u kojoj Ja uvek moram da cimam fotelju kroz kuću, u kojoj Ja moram da nosim kese sa pijace i u kojoj Ja moram da se bijem ako nam neko dobacuje. Muška neravnopravnost.
