Izvor: Blic, 03.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosledna Elfrida
Dosledna Elfrida
Ne samo da sam obradovao svoju koleginicu Renetu Klet kad sam joj u Muzeju Parađanova u Jerevanu saopštio da je Elfrida Jelinek ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade, nego sam se i ja obradovao. Sviđa mi se gotovo svaka cinična replika njene pripovedačke i dramske proze.
A najviše me je obradovalo što je u prvim izjavama ostala dosledna sebi. Ne samo što je odmah bez kolebanja rekla da u Stokholm neće ići, već je to i obrazložila priznavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je psihijatrijski slučaj i da gomilu na ceremoniji ne može da izdrži. Čak je pružila i dokaz da je to baš tako kako kaže, a dokaz je da joj je otac umro u ludnici. Da je muškarac, siguran sam da bi sve to rekla novinarima onako ležerno, sa rukama u džepovima.
Još jedan dobitnik Nobelove nagrade nije otišao da nagradu primi. Bio je to takođe samotnjak – Beket. Ne bi mu ni ličilo da se tamo pojavio.
Bilo je i onih koji ne samo da se nisu pojavili na ceremoniji, nego ni novčani iznos nisu primili. To je pre Drugog svetskog rata učinio cinični Džordž Bernard Šo, a posle rata Žan-Pol Sartr. Tužno je da su Satrovi prijatelji kad je ležao na samrti pitali da li bi on ipak mogao da naknadno dobije novčani iznos nagrade. Ne znam rezultat.
Najtužniji je slučaj Pasternaka. On je kad mu je saopšteno da je dopio Nobela, poslao u Stokholm telegram 'Srećan, ponosan, radostan' ili tako nešto, da bi će sutradan morao da nagradu odbije, jer je sovjetska vrhuška rekla da je ta dodela izraz antisovjetizma Švedske akademije i celokupnog Zapada.
Kako su kartakteristični svi ovi slučajevi! Svaki od njih govori o lilčnim osobinama i društvenom položaju onih koji se nisu iz najrazličitijih razloga pojavili da iz ruku švedskog suverena prime najveću svetsku nagradu, i to kako po novčanom iznosu tako i po reputaciji.
