Izvor: Blic, 04.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći folklor udara u srce
Bilja Krstić
Naša muzička baština je evropsko kulturno blago jer je notno ornamentalno raskošna. Ona svedoči o folklornim različitostima koje su se izmešale na Balkanu, u čemu na našim koncertima uživaju ljudi na svim meridijanima – kaže za „Blic nedelje" Bilja Krstić, pevačica etnosastava Bistrik.
U muzičkom centru „Salvador" u Brazilu, na svetskom sajmu umetnosti, uz Kristinu Branko bili smo jedini predstavnici iz Evrope. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Više od četiri hiljade ljudi je slušalo akapela verziju pesme „Kad sam bila devojana" koja je bila uvod u nastup grupe Bistrik. Ljudi su nas tako euforično pozdravili, da smo jedva nastavili koncert. Za njih smo bili čista egzotika, ali su prepoznali emociju. Brazilski novinari su nam govorili da njihova muzika udara u noge, a naša u srce. Oduševljeni su našim folklorom.
Kako ste uspeli da naviknete publiku na svetskim festivalima na naše stare narodne pesme?
– Pre svega emocijom u interpretaciji i raskošnom instrumentalnom podrškom mojih drugara iz benda. Viševekovno muzičko iskustvo ljudi sa Balkana je univerzalni jezik koji momentalno uznemirava publiku širom sveta. Koncert Bistrika je za njih unikatno iskustvo.
Kako nastaju numere koje izvodi Bistrik?
– Sa Ljubom Ninkovićem sam stilizovala naše narodne pesme pazeći da im ne oduzmem ništa od autentične atmosfere i emocije koju u sebi nose. Čuveni kompozitor Bela Bartok je uvek govorio da je najteže intervenisati na narodnoj pesmi. Profesor Miodrag Vasiljević mi je poput navigatora osvetljavao lepa mesta naše etnomuzikologije, ali me je uvek upozoravao da ulazim u težak posao. Mesecima smo otkrivali notne zapise iz studija i sa terena pretvarali ih u forme koje mogu da se izvode na koncertima. Taj napor je neuporediv sa srećom koja nas preliva kada nas publika po svetu u radosti pozdravlja i dugo razgovara s nama o muzici u kojoj je isprepleteno muzičko nasleđe Vizantije, Mediterana, Otomanskog carstva"Tada oni Srbiju drugačije vide u odnosu na stereotipne medijske okvire.
Osim grupe Bistrik, koji muzičari iz Srbije krstare svetskim festivalima?
– Orkestar za svadbe i sahrane, koji vodi Goran Bregović, popularan je u svetskim razmerama. U Italiji su u toj meri popularni da kada pomenete da dolazite iz Srbije, lokalni muzičari odmah sviraju „Proleće na moje rame sleće". Grupa Vrelo je interesantna u svetu zbog eksperimentisanja sa modernim muzičkim pravcima, i u budućnosti će nastupati uz pratnju svetskih klabing superstarova. Boban Marković i njegov orkestar sviraju u svim velikim gradovima, pa nam se dešava da nas organizatori koncerata pitaju gde su vam trube. Dobro je da se svi mi na različite načine bavimo našom kulturnom baštinom.
Pošto ste urednica muzičkog programa Radio Beograda, na koji način je moguće izbaviti aktuelnu muzičku scenu u Srbiji iz estradnih okova?
– Insistiranjem na kulturnoj politici gde muzika bez kvaliteta neće biti dominantna u medijima. Po cenu identiteta, nikada ne treba pristati na jeftinu komercijalizaciju programa. Volela bih da se u Beogradu obnovi festival koji bi podsećao na nekadašnje Beogradsko proleće na kojem bi neafirmisani talentovani ljude iz cele Srbije interpretirali šansone, gradske pesme, pop standarde. Bilo bi dobro da se kapaciteti RTS iskoriste za snimanje albuma na kojem bi poznati pevači izvodili šlagere iz istorije pop muzike u Srbiji uz pratnju hora, revijskog i džez orkestra. Veliki privrednici bi kroz finansiranje takvog projekta mogli da podrže stvaranje ambijenta u kojem estrada ne bi bila favorizovana kao jedini izbor.
Da li će se na početku 21. veka u Srbiji pojaviti novi akustičarski muzički talas?
– Nije obavezno da nova srpska muzička scena bude sastavljena od akustičarskih sastava, ali dobro bi bilo da mladi muzičari iz druženja stvore muziku koja bi bila aktuelna tog trenutka u odnosu na svetske trendove. To se dogodilo kada su moji Suncokreti, Rani mraz, S vremena na vreme obeležili jedan period istorije popularne kulture u Srbiji. Slično se dogodilo kada su, opet iz druženja, na scenu stali Električni orgazam, Šarlo akrobata, Idoli. Mladi muzičari moraju da obeleže svoje vreme.A. Nikolić
