Izvor: Politika, 17.Avg.2010, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dolaze praznog džepa, ali punog srca
Kraljevo – Svake godine, o Preobraženju, Kraljevo postaje stecište pesnika i drugih stvaralaca. Povod je Žički duhovni sabor, manifestacija kojom se, kao retko čime, grad na Ibru može podičiti. Traje ona odavno, već joj je 19. godina i niko joj ne može osporiti značaj za savremeno srpsko pesništvo i očuvanje duhovnosti. Tako je i grad postao važno središte poezije, a saborska nagrada „Žička hrisovulja” ugledna. To je „deo žičkog neba”, koji nagrađeni pesnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odavde nosi, istina, „uz prazan džep, ali puna srca”, kako kaže Miloš Milišić, pesnik, predsednik Kraljevačkog književnog kluba i jedan od pokretača sabora.
– Tačno je, ništa u Kraljevu, protekle dve-tri decenije, nije tako procvetalo i ukorenilo se kao poezija. Trenutno, nema pojedinačno većeg a, rekao bih, i uglednijeg izdavača pesničkih knjiga od kraljevačke biblioteke. Podsećanja radi, u gradu su živeli ili žive pisci i poete koji spadaju među najpoštovanije: Goran Petrović, Živorad Nedeljković, Dejan Aleksić, Gordana Timotijević... Tu je i ugledni književni časopis „Povelja”, a nagrada „Žička hrisovulja” čini čast svakom dobitniku.
Otkud ideja za Žički duhovni sabor, u početku to nije bilo baš ovako zamišljeno?
– Sve je krenulo u Književnom klubu, u krugu malog broja ljudi. Tu ideju, koja se nekako u isto vreme kod svih javila, nosili su Dušan Stojić, Ivan Rajović, Veroljub Stefanović, hajde da kažem, i moja malenkost. Zatim su ugledu sabora naročito doprineli Vladimir Šekularac, Goran Petrović, Dragan Hamović, Dragana Tipsarević... Lokalna samouprava oberučke je sve to prihvatila. Da to nije uradila, danas ne bi imala čime da se podiči. Ipak, na početku, sabor je bio prilično široko zamišljen. Sam je, kasnije, uzeo meru koja mu odgovora i „opredelio se” za poeziju i pesnike. Mi smo samo slušali taj „nalog” i sprovodili ga u delo.
Nagrada, svakako, ugled crpi od žičkog manastira, središta srpske duhovnosti, ali i od autoriteta dobitnika?
– Godinama učestvujem u radu žirija i možda o njenom ugledu najuverljivije svedoči rečenica koju izgovaraju naši dobitnici, kada ih telefonom o tome obavestimo. Gotovo da su svi, kao po nekom prećutnom dogovoru, izgovorili: „Lepšu vest nisam mogao čuti.” Ona je, kao i njeno ime, čista i svetla, uznesena. Odoleli smo uticajima književnih klanova i možda, po mom sudu, ostali „dužni” jednom pesniku, ali i zadužili srpsku poeziju.
Da li je moguće da se u budući dobitnici „Hrisovulje” mogu pohvaliti i bar simboličnom novčanom nagradom?
– Laureat „Žičke hrisovulje”, kao i onaj skadarlijski boem Gustava Krkleca, odavde ode kući „prazna džepa”, ali „srca do dna puna”. Ova nagrada ugledna je, pre svega, zbog zbornika o pesničkom delu dobitnika. Budući istraživač poezije laureata, dovoljno je samo da pronađe naš zbornik i ništa mu više ne treba. Ko dobije „Hrisovulju” i knjigu o svom opusu, dobio je, zanavek, i mesto u srpskoj poeziji – tvrdi Miloš Milišić.
M. Dugalić
objavljeno: 18/08/2010
