Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokument i podsećanje
Crteži Branka Miljuša posvećeni stratištu Donja Gradina na izložbi u „Haosu”
Posle duže pauze Branko Miljuš će se večeras u 19 časova opet naći pred beogradskom publikom, ovog puta sa izložbom crteža u galeriji „Haos”. Priznati likovni stvaralac, koji se istrajno bavi slikarstvom , grafikom, mozaikom, ilustracijom, grafičkim dizajnom, ubeležio je u svoju biografiju 64 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu.
Branko Miljuš (1936) bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i dekan ove visokoškolske institucije, a sada radi kao počasni profesor Akademije umetnosti u Banjaluci. Dobitnik je velikog broja nagrada za svoj rad u zemlji i inostranstvu.
Na pitanje čemu tako duga izlagačka pauza, bar kada je o Beogradu reč, uzimajući u obzir i zdravstvene razloge poslednjih godina, Branko Miljuš odgovara: „Jednostavno, nije mi se dalo. Bilo mi je dosta izložbi”.
Večerašnja postavka u „Haosu” posvećena je jednom od najvećih stratišta iz Drugog svetskog rata, Donjoj Gradini u Bosni, koje je deo koncentracionog logora Jasenovac. Prema podacima iz Spomen područja Donja Gradina na ovom mestu ubijeno je 366.000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista. Branko Miljuš je ovog puta napravio neku vrstu omaža ovom stratištu, inače mestu omeđenom rekama Savom i Unom. Na izložbi će biti predstavljeno pet kartonskih velikih formi krstova sa fotografijama stratišta, planom uređenja spomen-područja Donja Gradina, podacima o grobnicama, jezivim dnevnikom grobara. Biće izloženi i crteži, rađeni olovkom i tušem, nastajali od najranijih dana, još na studijama na Akademiji, do novijih.
Kompozicija slika Branka Miljuša, u celokupnom dosadašnjem stvaralaštvu uvek je podrazumevala geometrijski stereotip sa simbolima kruga, kvadrata i spirale, kao i radoznalost za materiju i njenu strukturu.
O tome otkuda baš sada izložba koja se bavi stradanjem iz 1942. godine, umetnik kaže:
– Tema stradanja srpskog naroda uvek je bila prisutna u mojim radovima, bez obzira da li su motivi direktno ili simbolično svedočili o onome čime sam bio zaokupljen. Na svim mojim dosadašnjim platnima, bez obzira koliko su koloritni i naizgled ne asociraju na ovu problematiku na prvi pogled, naći ćete krstove kao samostalne motive ili u simbolu spirale. Poznato je da sam preživeo kozarački zbeg kao dete i ono što se tada urezalo transponovano je kroz celo moje stvaralaštvo, izlazilo je spontano iz mene bez nekog jasnog cilja. Simbolika motiva i boje u mojim radovima je uvek predstavljala snagu naroda koji je preživeo strahote. Ova izložba je promišljena kao koncept, iako sam mislio da se nikada neću baviti konceptualom.
Po umetnikovim rečima, izložba predstavlja istovremeno i dokument i podsećanje na ono što se događalo.
– Moje sveske su pune skica, ideja, svakog jutra beležim ono što mi padne na pamet. Devedesetih godina ništa nisam radio u boji, sve je bilo crno-belo. Možda su potezi malo i grublji, ali ima i maštovitih stvari. U tim radovima iskazan je protest protiv rata u bivšoj Jugoslaviji, i kasnije protiv bombardovanja – objašnjava umetnik.
Kao profesor banjalučkim studentima, naš sagovornik ima samo reči hvale za mlade generacije.
– Reč je o veoma obdarenim ljudima, uz to disciplinovanim i vrednim. To se posebno odnosi na grafički odsek koji vodim. Mislim da su nadmašili studente beogradskih fakulteta likovnih i primenjenih umetnosti – kaže Branko Miljuš.
Izložba u „Haosu” traje do 9. februara.
M. Đorđević
[objavljeno: 22/01/2008]
