Izvor: Politika, 11.Sep.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktorke i sestre u Velikom ratu
Predstava „Sestre po oružju” koja će biti prikazana na „Bitef polifoniji” istražuje herojstva žena sa dalekog Novog Zelanda koje su bile na Balkanu
– Već godinu dana proučavamo događaje vezane za Prvi svetski rat na Balkanu. Ono što smo vrlo brzo shvatili, jeste da je zapravo sve i počelo na ovim prostorima sa Gavrilom Principom i atentatom. Najveće zaprepašćenje nam je bila spoznaja da je na ovim prostorima boravilo mnogo lekarki i novozelandskih medicinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sestara koje su pomagale ranjenicima u bolnicama.
Ovako priča neposredna Novozelanđanka Džesika Laton, glumica predstave „Sestre po oružju”, čija premijera će u režiji Sanje Krsmanović Tasić, u koprodukciji novoosnovanog beogradskog „Hleb teatra” i pozorišta „Ake Ake” iz Danidina, biti izvedena u sredu, 24. septembra u okviru programa „Bitef polifonija” predstojećeg 48. Bitefa, na sceni Bitef teatra. Posle toga predstava putuje u Novi Sad gde će biti izvedena na sceni Pozorišta mladih, a od oktobra je čeka velika turneja po Novom Zelandu.
Predstava „Sestre po oružju” istražuje herojstva žena u Velikom ratu, sa posebnim osvrtom na boravak i požrtvovanost lekarki i medicinskih sestara sa dalekog Novog Zelanda na Balkanu. Tekst i dramaturgiju zajedno potpisuju Sanja Krsmanović Tasić i Novozelanđanka Džesika Laton, a uz njih dve u predstavi igraju Ris Laton, Anastasia Tasić i Jugoslav Hadžić, koji je i autor muzike. U predstavi su korišćeni i tekstovi Antonija Đurića, Rebeke Vest, Kemala Ataturka, kao i Kodeks japanskog samuraja iz 14. veka.
Bračni par Džesika i Ris Laton doputovali su pre desetak dana u Beograd na poziv „Hleb teatra”. Posebno im se dopala Skadarlija, Knez Mihailova ulica i srpski kulinarski specijaliteti, a juče su nam otkrili šta ih je podstaklo da se scenski pozabave temom Prvog svetskog rata.
– Zapravo, nismo ni planirali da se uključimo u obeležavanje Prvog svetskog rata, i pored toga što tim povodom postoji velika akcija na Novom Zelandu. Za Novozelanđane je to vrlo važno, jer je Prvi svetski rat bio trenutak kada smo se odvojili od Britanske imperije, shvatili da smo potpuno nezavisna zemlja i da bi trebalo da imamo sopstveni nacionalni identitet. Mi smo mlada zemlja i ne mislimo mnogo o našoj istoriji i identitetu, osim kada je reč o maorskim plemenima. Zato je ovo obeležavanje za nas posebno važno jer imamo naviku da olako prelazimo preko mnogih stvari. Ne zadržavamo se na istoriji jer smo mlada nacija, što je jako pogrešno. Ovo se posebno odnosi na nove generacije – izgovorila nam je gotovo u jednom dahu Džesika Laton.
Tokom školovanja u novozelandskim školama, priča Džesika Laton, niko im nije ukazivao na pojedinosti vezane za Prvi svetski rat vezane za Balkan.
– Na Novom Zelandu recimo, retko ko zna da Srbija kao država postoji na svetskoj mapi, predstavljaju je kao malu zemlju toliko udaljenu da se i ne pominje. Zato junakinja koju tumačim, novozelandska lekarka Džesika Skot posle poziva da pomogne u lečenju srpskih ranjenika i postavlja pitanje: „Gde je Srbija?”, za koju do tada nikada nije ni čula – kaže naša sagovornica.
– Neverovatno je da se naša novozelandsko-srpska spona desila pre 100 godina i da je na njenom negovanju tako malo rađeno. Evo, sada se, ipak, nastavlja kroz naš projekat. Kada sam izučavala istoriju ovih prostora danima sam plakala preživljavajući u glavi strahote kroz koje su ljudi prolazili, posebno o prelasku preko Albanije. Čak i pre Prvog svetskog rata Novi Zeland je imao jako malo stanovnika, i neverovatno je koliki je procenat mladih muškaraca morao da ode u Evropu da se bori, čak su se i mladići iz maorskih plemena borili za pravo da budu regrutovani. Mnogi su poginuli, posebno na Galipolju, što je dodatno smanjilo broj stanovnika. Ali smo ipak izabrali da prelazak preko Albanije, i strahote kroz koje je srpska vojska prolazila, kroz svedočenja i vizuru žena, medicinskog osoblja sa Novog Zelanda, bude centralna scena predstave – kaže Džesika Laton.
----------------------------------------------
Hod kroz slojeve burne istorije
– Budući da dolazimo sa ostrva, u Beogradu se osećamo jako neobično jer smo na kontinentu. Osećamo toplinu, ali i težinu koja dolazi iz nagomilane istorije sa ovih prostora. Kao da neprestano hodamo kroz slojeve i slojeve burne istorije. Boravak u Beogradu podsetio me je na Pariz, jer su slični, veliki, stari, evropski gradovi. U oba grada oseća se velika gužva, ovi prostori su mnogo naseljeniji nego što smo navikli. Posebno u odnosu na Novi Zeland odakle mi dolazimo, gde smo sa svih strana okruženi morem i plavom bojom – kaže Ris Laton.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 12.09.2014.
