Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dok se sanja, još uvek je lako
Branka Petrić nudi na probi predstave crni hleb sa višnjama koji njen sin Uliks pravi u Americi
Komad „Tri sestre” je, zapravo, velika ispovest Antona Pavloviča Čehova: o smislu života, surovosti i banalnosti, ali i o čovekovoj nadi. Recepta za bolest koja se zove život nema. Čovek mora da čeka. Tu negde Čehov i Beket sede za istim stolom. Želeli smo da „Tri sestre” radimo sa doajenima koji će u odnosu na život imati pravi stav. Predstava treba da pokaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je veliki umetnik jednako dobar u svakom periodu života...
Rediteljka Ivana Vujić na sceni Bitef teatra postavlja Čehovljeve „Tri sestre”, a ovako objašnjava razloge zbog kojih radi baš ovo delo. Olgu, Mašu i Irinu tumače Ružica Sokić, Branka Petrić i Rada Đuričin. Kuriozitet je veći ako se zna da pomenute glumice i pored bogatih biografija do sada nisu radile nijedno Čehovljevo delo. U podeli su i Mirko Babić, Konstantin Bunuševac, Dunja Mahorčić i Gorjana Stoiljković. Adaptaciju i dramaturgiju potpisuje Slavenka Milovanović. Scenograf je Konstantin Bunuševac, a kostimograf Dušica Knežević. Premijera je zakazana za 21. decembar na sceni Bitef teatra, koji je jedan od koproducenata predstave, pored Beton hala teatra i Kulturnog centra Pančeva.
„Donela sam vam da probate Uliksov hleb. Sinoć je otputovao. Ovaj crni sa višnjama je dobar za probavu”, kaže Branka Petrić, majka glumca Uliksa Fehmiua koji živi u Americi, a koji je proteklih dana kratko boravio u Beogradu. I dok jedemo američki hleb i pijemo domaću kafu, pratimo tok priče na sceni.
„Gde nam je pokrivač? Ruki (Ružica Sokić) idemo na početak. Kako ste mi lepe” – kaže rediteljka Ivana Vujić koja je uveliko spremna za rad. Dubokim glasom koji odzvanja Bitef teatrom razbudila je i najpospanije saradnike i najavila početak probe.
Scena nestvarno bela. Kao kada se rađa život. Branka Petrić, Ružica Sokić i Rada Đuričin sede za stolom sa belim cvetovima u kosi.
„Odakle sada taj čaršav” – pita Ružica Sokić. „To je deo scenografije”, objašnjava rediteljka. „Kao na početku života. Sve je u znaku bele boje. Dok se sanja, još uvek je lako. Kad krenu suze, kašalj, kirija, tuga, nesreća, onda je teško. I kada boli, i kada patimo, sve je to život”, komentariše Ivana Vujić koja je do sada pretežno radila nemačke autore.
– Između Nemaca i Rusa postoji velika bliskost. Predstava „Ujka Vanja” koju smo gledali na poslednjem Bitefu bila je izuzetna jer je predstavljala spoj nemačkih i ruskih emocija, što je skoro nemoguće. Ovo je moj prvi Čehov. Nisam ga ranije radila, ne zato što ga nisam cenila, nego sam smatrala da njegovu iskrenost i istinitost još uvek nisam bila u stanju da postignem. „Tri sestre” bih uvek radila isključivo sa ovom podelom jer je reč o velikim glumicama. To su izuzetne persone, duboke osobe, koje su ostale verne pozorištu do danas, tri retka poslenika pozorišta, poput Čehova, objašnjava rediteljka dok budnim okom prati šta se dešava na sceni.
Beli pokrivač nekoliko trenutaka kasnije skida sa stola i kredenca Ružica Sokić. Sklanja ga u jednu od fioka. Poruku shvatamo. Početak smo uspešno prebrodili. Treba dalje koračati kroz život. Svako sa svojom pričom i sudbinom....
– Tumačim Olgu, najstariju sestru. Igram je iz sebe, iz sopstvenih osećanja. Olga je ta koja brine o porodici, o svojim sestrama, i, naravno, intimno joj je stalo da ima porodicu. A sve to nema. Svaka od te tri žene ima neostvarene želje i čežnje, pa i Olga ima želju da se uda, da ima decu. To sam okrenula na komično, da ne bude patetična želja. Ublažavam tu njenu potrebu, kao da joj nije najvažnija, već da je u pitanju žena-intelektualac koja se druži sa knjigom – kaže Ružica Sokić.
Da se glumice raduju svojim novim scenskim izazovima potvrdila nam je i Rada Đuričin: „U ovom životnom dobu nismo ni sanjale da ćemo dobiti ove uloge. Radujemo se. Ishod se ne zna. Igramo sa zadovoljstvom, nemajući pred sobom ogledala, jer se u duši svako od nas oseća mnogo mlađim nego što u stvari jeste. Prvi put igram Čehova. Velika Nevenka Urbanova mi je svojevremeno govorila da su moje uloge u Čehovljevim komadima. Čekala sam ih 50 godina. Kada sam prestala da ih čekam, neočekivano se pojavila Irina. Svako od nas voli život i svako se nada. Irina je jedna od tih. Živi u stalnoj čežnji da ode iz male palanke u veliki grad verujući da će tamo naći onog pravog kojeg će voleti”.
I Branka Petrić je mnogo zavolela svoju Mašu. Nju je, kako kaže ova Čehovljeva junakinja, odavno preskočila, a sada je došla baš kod nje. Posebno joj se obradovala jer: „Svaka glumica priželjkuje Mašu. Ona mora da bude najlepša.”
Svoje junakinje sa gornjeg sprata posmatra Čehov koga tumači Mirko Babić. Tiho, nenametljivo prati priču svoje „Tri sestre” dajući im snagu da istraju u ovom velikom poslu.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 06.12.2010.
