Izvor: Politika, 10.Jun.2014, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobrom crtežu i ideji vreme ne škodi

Retrospektiva nije kompletna slika mog rada, ali utisak je da sam bio dosledan svom stavu. – U Muzeju primenjene umetnosti biće izloženo oko 500 radova nastalih u rasponu od pet decenija

Retrospektivna izložba „Knjige otisaka” koja svedoči o skoro pola vekastvaralaštva Jugoslava Vlahovića, ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera, biće otvorena večeras u 19.30 časova u Galeriji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Vlahović će sa Borom Đorđevićem otpevati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pesmu koju mu je slavni roker posvetio, sa ključnim stihom: „Jer se crta sve do smrta”. To nije čudno za autora koji tvrdi da je zajednička crta svemu što je uradio bila– duhovitost. Publici će se potom obratiti umetnik Rastko Ćirić i novinar Dragan Jovanović.

U studentskim danima Vlahović je imao dinamičnu multimedijalnu karijeru. Učestvovao je u mjuziklu „Kosa” na sceni Ateljea212, bio je jedan od osnivača muzičkog sastava„Porodična manufaktura crnog hleba” i performansgrupe„Ekipa A3”.Objavio je nekoliko hiljada karikatura i ilustracija u stranim i domaćimčasopisima. Opremio je knjige drugih autora, omote ploča pop i rokbendova,kalendare, plakate, poštanske marke... Tokomprvog boravka u Njujorku, 1982. godine, Vlahovićeve ilustracije ikarikature objavljuju„Njujork tajms”, „Tajm”, „Viner žurnal”, „Viner cajtung”, „Republik”, „Sontagsblat”, „Cajt”, „Mond”, „Kurir internacional” i drugi. Zaposlen je u „Ninu”.

Retrospektive uvek pobuđuju sećanja, a ponekad se u novom svetlu vidi sve ono što je autor radio tokom dugog perioda, šta za vas znači ova izložba u MPU?

Poziv za ovakvu retrospektivudoživeo sam kao priznanje. Beogradska tradicija je da „proizvodi” dobre i duhovite umetnike. Za svaku pohvalu je što je MPU to uočio i skoro svake godine predstavlja ponekog od duhovitih umetnika koji nisu samo crtači. Pogotovu ja nisam samo crtač, bavio sam se i fotografijom, grafičkim dizajnom, kao student i performansom, bio sam i muzičar, a kasnije i dizajner ploča...

Ovakav tip izložbe nikada ne može sve da obuhvati, ali šta će publika konačno moći da vidi?

Retrospektiva nije kompletna slika mog rada, ali utisak je da sam bio dosledan svom stavu. Do 5. jula biće izloženo oko 500 radova nastalih u rasponu od pet decenija. U odabiru je učestvovao kustos Slobodan Jovanović, a obiman katalog na 260 strana nastao je na osnovu zajedničkog rada Jovanovića, dizajnera Dušana Tkačenka i mene. Po gruboj proceni imam oko 10.000 objavljenih radova, od toga više od 7.000 u „Ninu”. Napravljen je izbor koji obuhvata period od 1968. kada sam počeo aktivno da učestvujem u umetničkom životu u najširem smislu reči, iako sam tek počinjao da studiram. Ipak, reč je o periodu od pedeset godina jer je izložen i jedan linorez iz 1964, autoportret, prvi moj grafički rad, otisak.

Danas izgleda nezamislivo da se u jednoj redakciji provede gotovo čitav radni vek, zašto ste ostali verni „Ninu”?

Vernost „Ninu” traje 38 godina. Krajem 1976. sam počeo saradnju sa ovim listom, nakon dolaska iz vojske.Uočili su da sam radio nove i za to vreme neobične radove i od početka su mi poklonili poverenje, podržali me i nisu mi se mnogo mešali. Dela tog tipa pojavljivala su se obično na konkursima i festivalima, ali ne i u novinama, a ja sam uspeo da ozbiljan, grafički zahtevniji crtež, zahvaljujući idejama, brzini i veštini, plasiram u novini u kojoj nemate mnogo vremena. „Nin” me uozbiljio i koncentrisao sam se na svoj stil koji je išao u pravcu grafike.

Da li je bilo neophodno da svoje mnogobrojne talente na kraju svedete i načinite konkretan izbor?

Na životnom putu čini mi se da sam uvek bio u pravo vreme i na pravom mestu. Kako sam postajao zreliji radio sam ozbiljnije projekte. Nisam se zadržavao na studentskim rezultatima, mada mi je ponekad žao što sam prestao da se bavim muzikom ili performansom, gde sam bio u prvim redovima sa Marinom Abramović, Rašom Todosijevićem i ostalima. To sam svesno zanemario shvativši da čovek ne može sve da stigne.

Kako je izgledao susret sa Njujorkom i zašto niste poželeli da ostanete tamo?

Kad sam osamdesetih odlazio u SAD ponudio sam grafička rešenja koja su Amerikancima bila nepoznata, bio sam tehnološki ispred njih. O idejnom aspektu i da ne govorim, to je bilo sveže i novo za njihovu sredinu. Posle mene 1982. došli su i Petričić, i Mirko Ilić… i svi su imali uspeha. Mnogi su se čudili zašto sam se uopšte vraćao u Srbiju. Istina je da vrhunski fudbaler ne možete da budete ako niste u velikom timu. Međutim, moj posao je ipak jedna solistička kategorija. Bilo mi je dobro u „Ninu”. Ti inostrani izleti su trajali po mesec, dva i tako pet do šest puta u Njujorku, ali vraćao sam se ovde jer sam imao totalnu slobodu. U Americi imate mnogo mogućnosti u tom pozivu, ali i ograničenja. Na retrospektivi se nalaze novine iz tog njujorškog perioda kao dokument. Novine su prolazne, ali volim tu dinamiku i produkciju, a vaš rad dobacuje do stotine hiljada ljudi. Neobično je da vaše delo može da vidi toliko sveta, za razliku od galerija gde je mali broj posetilaca.

S obzirom da ste radili u novinama koje su „prolazne” da li ste brinuli kako da se trajno sačuvaju vaši radovi?

Svestan prolaznosti pravio sam kompilacije svojih dela u knjigama i desetak takvih sam sačinio i one su deo ove retrospektive. Imam i jednu neobjavljenu „Inventar u fotošopu” koju će publika videti. Bio sam svedok raznoraznih događaja, promena na političkoj i društvenoj sceni i sve sam propratio crtežima. Dobrom crtežu i ideji vreme ne škodi. Dobar rad je bezvremenski. Nekoliko njih bih istakao: recimo crtež na početku saradnje sa „Ninom” koji prikazuje čoveka kome gore novine, one su svetlost, osvetljavaju, ali gore i nestaju. Objavljivan je nekoliko puta, čak i na marki koju je MPU štampao za ovu izložbu. Grafika klesača koji sam sebe kleše iz jednog komada kamena, za koju sam dobio Pjera 77 i ciklus grafika „Slikari voajeri”. Potom rad sa albuma „Riblje čorbe” „Mrtva priroda”.  

Biljana Lijeskić

objavljeno: 11.06.2014

Nastavak na Politika...

B92: Danas je otvaranje "Knjige otisaka" Jugoslava Vlahovića