Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro, zlo i srećan kraj
Poznati italijanski pisac Luka di Fulvio gost je beogradske izdavačke kuće "Laguna" koja je, u prevodu Gordane Subotić, objavila njegov četvrti roman, "Dionisovi stepenici", prošlogodišnji bestseler u Italiji. Luka di Fulvio svojim prisustvom uveličaće i današnju svečanost obeležavanja deset godina postojanja "Lagune", a od 17.00 do 18.00 časova potpisivaće svoj novi roman u knjižari "Dereta" u Knez-Mihailovoj. Povod za naš razgovor svakako je ovo delo koje pripoveda o prvom serijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubici 20. veka.
- Ne postoje dokumenta i dokazi o tome kada se pojavio prvi serijski ubica. Iako ova priča ima svoju fabulu i konkretni zaplet, zapravo je to metafora 20. veka i našeg vremena. Prvog serijskog ubicu predstavio sam kao prototip - kaže za "Politiku" Di Fulvio koji, inače, strasno voli istoriju i bavi se njom. Radeći na ovoj knjizi istraživao je detalje iz života ljudi s početka 20. veka. Likovi u knjizi nose imena Žerminal i Zola, što je svojevrsni omaž čuvenom Zolinom romanu.
- Moj oslonac su istorijski romani koji, za razliku od stručne literature, mnogo više govore o ljudima i njihovim životima. U "Dionisovim stepenicima" ima nečega od Tomasa Hardija, Zole, Vilijema Foknera i Gabrijela Garsije Markesa, dodaje Di Fulvio.
Objašnjava da je kao glavno stilsko sredstvo koristio metaforu, tako da se i roman "Dionisovi stepenici" završava dvojako: predočava pad dva fabrička dimnjaka velike šećerane u predgrađu Londona, što je i simbol onoga što se desilo 11. septembra u Njujorku.
Predstava o bogu Dionisu u ovom romanu dovedena je u vezu sa kriminalnim zapletom, a Luka di Fulvio to obrazlaže svojom naklonošću i prema grčkoj mitologiji.
- Prema mojoj zamisli, svakom istorijskom epohom dominira neki bog iz grčke mitologije. Moglo bi se reći da je 19. vekom vladao Apolon, jer se svet ubrzano razvijao. Međutim, 20. vekom zavladalo je potpuno ludilo, što sam želeo da prikažem i ovom knjigom. "Zaštitnik" tog perioda je Dionis, bog poznat po svom ludilu. Moji likovi kao da su okruženi mnogim vratima, nisu u potpunosti ni zli ni dobri, pitanje je samo za kojim vratima će posegnuti - kaže Di Fulvio.
Pisac je uvek do neke mere i psiholog, onaj koji kreira duh svojih likova. Luka di Fulvio je oblikovao lik masovnog ubice, a zanimljivo je kako on posmatra ovaj fenomen novije istorije.
- Ako se pogledaju statistike, očigledno je da je najveći procenat serijskih ubica zabeležen u Americi, što treba da nas natera da razmišljamo o načinima funkcionisanja društva tako bogate zemlje. Pogotovo što je u njoj, i njoj sličnim zemljama, razvijen takmičarski duh, i gde se jedinka, ukoliko nije uspela u životu, vrlo loše oseća. To može da bude uzrok devijantnom ponašanju. Takođe, neka istraživanja su potvrdila da za vreme ratova ljudi nemaju probleme vezane za anksioznost, paniku, neuroze i depresije, jer su se našli pred realnom životnom opasnošću. Da li mi, zapravo, stvaramo veštački svet u koji smo se ušuškali, ne suočavajući se sa stvarnim problemima? Serijski ubica je samo vrh ledenog brega društva koje je kompletno obolelo - naglašava naš sagovornik.
Kako biti neposlušan u odnosu na zlo, kako ga prevazići? Luka di Fulvio smatra da treba da prestanemo da verujemo da znamo istinu o onome što se događa, ne treba da propovedamo mir tako što ćemo ratovati. Jer rat je uvek rat, bez obzira u ime čega se vodi. Čovek, prema njegovom mišljenju, treba da teži da postane kosmopolita, a ne žitelj globalnog sveta.
- Kultura treba da uspostavlja komunikaciju među ljudima koji se svakodnevno sreću. U tim kontaktima ljudi mogu da otkriju koliko su slični i da sruše tabue koje su im postavili političari i društvo - kaže pisac.
Pored surovih psiholoških trilera, Luka di Fulvio piše i tople bajke za decu.
- Za decu pišem pod pseudonimom, jer kada bi mame videle moje ime na dečjoj knjizi nikada je ne bi kupile! Knjige za decu su jednostavne, uvek postoji dobro i zlo i, naravno, srećan kraj. Deca su, kao i svi mladunci, preplašena, i čim se rode osećaju strah. I ja sam bio uplašeno dete, tako da mi je lako da doprem do dece i da prepoznam njihov strah i da pišem o tome. A isti taj strah unosim u svoje druge knjige. Mi smo odgovorni za budućnost koju stvaramo, kao što su roditelji odgovorni za svoju decu - kaže Luka di Fulvio.
U toku je snimanje filma po Di Fulvijevoj knjizi "Plaža Dover", u produkciji "Kolorado filma", a ista produkcijska kuća otkupila je prava za "Dionisove stepenike", i pre nego što je autor dovršio pisanje knjige. Po svojoj knjizi "Sakupljač slame" Di Fulvio je napisao scenario za film "Kristalne oči", koji je prikazan na 61. Venecijanskom filmskom festivalu. Kako filmski medij utiče na stvaraoca knjige?
- Naravno da taj uticaj postoji. Sada postoji homo-videns, čovek koji gleda. Kada sam napisao prvih stotinu stranica "Dionisovih stepenika", prijatelj režiser Gabrijele Salvatores uzviknuo je: "Ovo je moj film!". I u ruskim klasicima možete prepoznati filmski postupak. Jer, u ljudskoj prirodi jeste da gleda i da upija svet - dodaje Di Fulvio.
[objavljeno: ]
