Izvor: Blic, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro orkestrirana 'Orchestra'
Dobro orkestrirana 'Orchestra'
Pre neki dan se pojavio dvobroj 'Orchestre', jedinog našeg časopisa posvećenog igri. Već 40-41. broj! Izdržati deset godina u našim uslovima sa tako ekskluzivnim časopisom, to je već samo po sebi uspeh.
Prelistavam prvi broj izdat proleća 1995. godine. To je godina i godišnje doba kada stupa na snagu Šengenski sporazum, kad je Jugoslaviji produžena privremena suspenzija sankcija u kulturi i sportu i kad se osniva JUL i kad intervencijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miloševića Pale oslobađaju 388 talaca, članova misije UN. Dakle vreme baš ne idealno za časopis tako nežne umetnosti kao što je igra.
Šta se sve još burno desilo u političkoj sferi narednih godina, čitaoci i sami znaju, i upravo zato možemo se zajedno diviti izdržljivosti, pre svega osnivaču i direktorki svih ovih godina Ivani Milovanović, a onda i damama koje su bile jedna za drugom urednice do 2003. godine: Mileni Katić-Šerban, Milici Zajcev i Mariji Janković, kad uređivanje preuzima osnivačica.
Poredeći prvi broj sa današnjim dvobrojem, pre svega moramo konstatovati grafički napredak lista, koji nije nebitan kad je u pitanju scenska umetnost kao što je igra. Svedoci smo da izlaze mnoge knjige o drugim scenskim umetnostima koje nemaju sredstava, a ni snage da se izbore da im časopis ili knjiga budu na najvišem grafičkom nivou kao 'Orchestra'.
Što se tiče sadržaja crvena nit svih četrdeset brojeva je visok stepen informativnosti. 'Orchestra' beleži makar sa kratkom ocenom šta se sve dešava u plesnoj umetnosti kod nas i u svetu, a da pri tom ne daje prednost niti belom baletu niti savremenoj igri.
Nekoliko stranica uvek su bile posvećene pedagogiji i upoznavanju sa osnovnim pojmovima baletske umetnosti.
Važno je da 'Orchestra' prati istoriju igre, s tim da je kao 'Orchestra plus' objavljen separat, nastavak publikacije 'Svet u Beogradu …i dalje', gde vredna i pouzdana hroničarka naših baletskih dana Milica Zajcev beleži ko nas je sve pohodio iz te sfere od 2001. do 2003. godine.
Miraz
Jedan od najboljih pokazatelja ozbiljnih, dalekosežnih, a za neke i humorističnih promena u sferi savremene kulture i univerzalnog tržišta znakova, nalazi se u fenomenu poklona, pa se može reći da trendovi i moda u fenomenu poklanjanja, možda na najslikovitiji način ocrtavaju obrise svake kulture.
Savremena medijska kultura u potpunosti apsorbovana fantazmom 'izložljivosti', bavljenju sobom za račun pogleda drugih, i potpomognuta ideologijom opsesivnog bavljenja telom, iznedrila je jedan od najparadoksalnijih poklona, kojim roditelji čašćavaju svoje ćerke za punoletstvo. Ako su do pre desetak godina roditelji poklanjali svojim mezimicama kurseve jezika u inostranstvu, vaučere za školu vožnje, polovne automobile, ili karte za Inter-rail kako bi na jedan opušten i istovremeno avanturistički način otkrile Evropu, danas im poklanjaju plastične operacije kojima će uvećati grudi ili naduvati usta i zadnjice!
U ovom univerzalnom fenomenu uvećavanja, u svojevrsnom telesnom recikliranju, u koje savremeni roditelji investiraju i brigu i novac, sadržano je nekoliko značajnih fenomena. Najpre, u pitanju je neopaganizam kojim se u formi pomenute hirurške intervencije, izvodi savremeni model dramatične inicijacije. Kao što je sakaćenje žena u mnogim drevnim kulturama predstavljao vid ritualnog uključivanja devojaka u život odraslih članova zajednice, tako je i moderno uvođenje estetskih proteza samo sofisticirana forma iste prakse.
Sa druge strane, međutim, pomenuta praksa nedvosmisleno govori u prilog tezi da su današnji roditelji adolescentkinja, standardni pojam miraza, koji je paradoksalno, omogućavao ženi makar samo korak ka ekonomskoj emancipaciji, zamenili implantima, kao zalogom isplative investicije. Namenjeni dobroj prodaji na tržištu znakova erotike, implanti o kojima je reč, ne učestvuju u procesu emancipovanja, već, naprotiv, predstavljaju regresivni model ponovnog vraćanja žene u status robe, koju u zavisnosti od trendova, razmenjuju muškarci.
|
.jpg)
