Izvor: Blic, 22.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro je, dobro, al’ nešto ne valja
Dobro je, dobro, al’ nešto ne valja
Na kraju ovog serijala logično je zapitati (se) u kojoj meri su premijerno izvedene predstave na tragu onoga što bi se moglo imenovati terminom savremena svetska produkcija. Ili: šta je to što je od pozorišta dobijeno? Kao kriterijum upoređivanja najjednostavnije je uzeti Bitef. I to tim pre jer je, naročito poslednje dve godine, on bio izuzetno kvalitetan i proticao je u znaku kreda 'nove pozorišne tendencije'.
Gledano >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz tog ugla, može se kazati, mada uz dosta rezerve, da u proteklom, 'postgrađevinskom' periodu, beogradska pozorišta ipak beleže nekoliko značajnih projekata. Najpre, u JDP-u posle mnogo godina, režirao je Dušan Jovanović, i 'uradio' jednu za naš tetar značajnu predstavu. U toj predstavi je, posle mnogo godina pauze , zaigrao Miki Manojlović, u naš teatar se vratio i Dragan Mićanović, i to u predstavi 'Galeb' koju je režirao veliki pozorišni majstor Slobodan Unkovski.
Na Velikoj sceni Ateljea 212 novi komad Biljane Srbljanović je imao svetsku premijeru. Bez obzira na sve moguće primedbe, to je ipak bio pozorišni događaj visokog ranga.
U BDP-u je otrkiven novi pisac Jovan Popović čiji komad 'Apologija neprijatelju' uliva nadu, dok je Nikita Milivojević, krajnje diskretno i sa puno osećaja za detalj, režirao komad Harolda Pintera u Zvezdara teatru. I bilo je to manje, više sve. Osnovno pitanje stoga glasi da li je nekoliko ozbiljno promišeljnih i teatarski relevantnih predstava dovoljno.
Pitali smo i nekoliko upravnika za mišljenje o tome koliko je ulaganje doprinelo poboljšanju repertoara pozorišta.
Anja Suša, upravnik Dečjeg pozorišta 'Duško Radović', kaže da pozorište koje ona vodi u protekloj sezoni, itekako opravdalo bukvalno svaki dinar. Publici smo ponudili osam događaja, od kojih je sedam premijera ove kuće, i sve su to visoko ambiciozni projekti u umetničkom pogledu. Pored Alise Stojanović, Gorčina Stojanovića i Rasima Burhana koji su radili prdstave za decu decu, ukazano je poverenje i mlađim rediteljima: Bojanu Đorđevu, Stevanu Bodroži i Kseniji Krnajski. Na redovnom repertoaru su predstave pozorišta za tinejdžere: 'Seks za početnike' i 'Ljuljaška' koja tretira problem nasilja. Tako 'Radović' istrajava u nameri da pozorište korespondira sa realnošću, a ne samo da bude mesto opuštanja.'
Nenad Prokić, upravnik Bitef teatra, kaže da je puno učinjeno na poboljšanju uslova rada u pozorištima, a, što je najvažnije, čvrsta finansijska politika prema njima, omogućava planiranje programa.
'Kao pozorište u nadležnosti grada Beograda, nikada nismo bili sigurniji u tom pogledu. Repertoar je čvrst, a kao pozorište koje ne povlađuje kulturnom modelu i ukusu gledalaca, imamo oštriju situaciju na blagajni. Dakle, mi stvaramo svoju publiku, i zadovoljni smo njome, a eksperimenti imaju pravo na slabiju posetu. U umetničkom pogledu nisam zadovoljan ponudom generalno u svim pozorištima, pa ni u Bitef teatru, ali se preko noći ništa ne može promeniti, niti kakvim proglasom.'
Branko Cvejić, upravnik JDP-a, ističe da su sve investicije dugoročne, i nijedna se ne može vratiti istog momenta.
'Povratak Velike scene JDP-a u pozorišni život Beograda je specifičan, jer se na repertoaru pojavljuju i neke predstave koje tehnički nije bilo moguće igrati na Maloj sceni. Investicije u teatar omogućile su gostovanja značajnih predstava iz sveta, što predstavlja veliki doprinos kulturnom životu ove sredinu u svakom pogledu, a pre svega, da vidimo - ko smo, gde smo, da se uporedimo. Za nas je važna i činjenica da su karte za sve predstave u novembru, na obema scenama, rasprodate, a nadamo se da će tako biti i u decembru.'
Nebojša Bradić, upravnik BDP-a, takođe ističe veliki značaj bezbeđivanje boljih uslova za rad glumaca i ugođaj publike, ali nije osnovni uslov za kvalitetnu ponudu.
'Ključ za nivo repertoara leži u kreativnom potencijalu kuće. Investiranje u kulturu je preduslov za dostizanje civilizovanih propozicija, ali su presudni autori. U BDP-upozorištu, beležimo recesiju posete, ali to nema veze sa onim što je u materijalnom pogledu uloženo u pozorište, već je posledica našeg realnog društvenog trenutka. Ipak, primećujemo i porast interesovanja publike za naše pozorište, uzrokovan upravo ‘ozdravljenjem’ objekta.' Ekipa 'Blica'
