Izvor: Blic, 21.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra vila iz mladosti
Dobra vila iz mladosti
Nedavno se na tržištu, kao izdanje autora, pojavio prvi album bas gitariste Vladimira Nikića, 'Čestita nedelja”. Nakon godina bavljenja džezom Nikić se posvećuje srpskim muzičkim korenima. Kritičari su se odmah složili da je reč o albumu koji 'bez nakićene produkcije i drugih trikova, u jednostavnoj i svedenoj formi dočarava magiju muzike sa Balkana”.
- Potičem iz muzičarske porodice, deda je bio harmonikaš kao i otac. Rastao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam sa harmonikiom učeći od oca i u pančevačkom 'Abraševiću” i nije bilo potrebno da odem na akademiju u Grac ili Boston kako bih 'otkrio” užičko kolo- opisuje za 'Blic” Vladimir Nikić period pre nego će se 'prešaltovati” na bas gitaru, rokenrol i džez. Devedesetih kada u Pančevu i Beogradu nastaje procvat malih džez klubova, sarađuje prvo sa Ivanom Aleksijevićem a onda i sa Ivanom Švagerom, Milošem Petrovićem, Mićom Markovićem, Ognjenom Popovićem, Vasilom Hadžimanovim, Sanjom Ilićem i mnogim drugim džez muzičarima. Ubrzo, opredeljuje se da inkorporira džez u domaće muzičko nasleđe originalnom autorskom muzikom. Takav pristup donosi mu mesto na prvoj 'Srbija saunds global” kompilaciji B92.
- Sada, posle toliko godina, kreće ta bajka sa vorld muzikom i svi okreću glavu na tu stranu, piju sa tog izvora. Formira se, kao, etno scena, ali često ti muzičari blate Srbiju i njenu muzičku tradiciju. Kako to da na silnim kompilacijama nema pevačice Svetlane Stević, Gileta Dimitrijevića, gajdaša iz Niša, ili Ljubiše Pavkovića, harmonikaša? Tek onda bi to bila 'globalna Srbija”. I, ko je od epigona kompetentan da se proglasi karikom našeg nasleđa? Ko može danas zaista da nasledi Carevca, ili Radojku i Tineta? Zar oni koji pretaču, parafraziraju i žvaću našu muzičku tradiciju, prodaju naš etno u svetu a ne znaju ni dve izvorne pesme da odsviraju ili dva kola da odzvižde- žesti se Nikić u odgovoru na pitanje da li zaista prisustvujemo traganju za sopstvenim identitetom,
- Džez ili bilo koji drugi muzički žanr je kao matematika, stvar koju naučiš, ali emocije ili imaš ili nemaš u sebi. Napravio sam ovaj album kao kad odrastao pronađeš tanjir sa sličicom dobre vile iz koga si jeo kad si bio mali- objašnjava izrazitu emotivnost kompozicija sa albuma 'Čestita nedelja”.
- To je stvar unutrašnjeg treninga, kao zen. Kad sviraš nastaje unutrašnje pražnjenje. Znak da si uspostavio kontakt sa samim sobom je da ne osećaš svoje telo. Kad završiš svirku i spustiš instrument ako ne osećaš težinu svog tela onda si komunicirao sa sobom, to je znak da si uradio ono što treba, da si dao prostora publici da ti se divi. Muzičari obično pričaju o komunikaciji sa publikom, sa rajom…nema tu komunikacije, to su prevare. Možeš eventualno, ako si od te sorte, da u toku koncerta izbrojiš koliko ima prisutnih i pomnožiš taj broj sa cenom ulaznice.
- Kad neka ekonomski jaka zemlja uzme da eksploatiše neku muzičku tradiciju i manipuliše sa njom- tada nastaje svetski trend. Svirka na Balkanu nije slabija od one na Kubi, ali kako su Ameri počeli da preprodaju muziku sa Kube, ona je postala trend a ne ova sa Balkana. Onda su prešli na argentinsku muziku… i malo po malo eto ti vorld muzike na svetskoj sceni. Zbog toga samo iskrenim, emotivnim odnosom prema sopstvenoj muzičkoj tradiciji, obzirom da nismo ekonomski jaki, možemo da uspostavimo muziku Balkana kao svetsku vrednost- ukazuje Vladimir Nikić na pravac u kome bi domaća autorska muzika trebalo da krene kako bi zaista opstala na svetskoj sceni. Milorad Pavlović
