Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dobar jutar“, prevrat je uspeo
Snažan, iskren, srdačan aplauz. Dugotrajan. Bilo je takvih situacija, ruku na srce, i ranije pod krovom pozorišnog zdanja u Svetogorskoj ulici, ali ovoga puta kao da se u njemu osećalo baš to „nešto“ što ga je, za nijansu, izdvajalo od onih prethodnih. Viđeno je mnogo toga novog i drugačijeg, dovoljno dobrog da dlanovi bride. Ne samo za veoma snažnu i ubedljivu predstavu „Dokle?!“, po tekstu Milice Piletić i u režiji Alise Stojanović, koja je, na najbolji mogući način, i zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << otvorila novu sezonu Ateljea 212, čiji će lajtmotiv u narednih devet meseci biti „Revolucija“, nego i za najavljenu umetničku koncepciju koja ima za cilj da ovo pozorište vrati na staze stare slave koje su nekada trasirali Mira Trailović, Jovan Ćirilov, LJubomir-Muci Draškić...
Elem, sjajna glumačka ekipa u kojoj su bili Bojan Dimitrijević, Branislav Trifunović, Dara Džokić, Sofija Juričan, Bojan Žirović, Radmila Tomović, Miloš Timotijević i Andrija Daničić uspešno je prikazala noviji period srpske istorije kroz živote običnih ljudi, nekada učesnika studentskog i građanskog protesta iz 1996/97 godine, a danas izgubljenih i razočaranih građana. Za to, naravno, velike zasluge pripadaju i Alisi Stojanović, koja je Miličin tekst, čiji je dramaturg bila Jelena Mijović, iščitala bez patetike, precizno, pa čak i otrežnjujuće. Doduše, to nam, između ostalog, ukazuje i sam naslov komada koji postavlja pitanje „dokle ćemo trpeti stvari koje ne bismo smeli, dokle ćemo se sklanjati od nasilja, dokle ćemo statirati u rasprodaji ideala naše mladosti...“
Neki od odgovora, mogli su da se čuju i na tribini „6. oktobar - dan koji se nije dogodio“ održanoj u gornjem foajeu pozorišta, održanoj veće pre zvanične premijere. Ispostavilo se da je i taj okrugli sto bio pun pogodak. Zanimljiva rasprava, sa nekoliko veoma kompetentnih učesnika, zaslužila je takođe pozitivne ocene brojne publike koja je mogla da se uveri da je brod Ateljea 212, na čelu sa kapetanom Kokanom Mladenovićem, zauzeo potpuno novi kurs koji će mu, uz brojne preduslove, već vidljive na svakom koraku, garantovati mirnu plovidbu u narednom periodu. I, stvarno, mnogo je toga novog, revolucionarnog, prevratničkog... Recimo, cena ulaznica. Određene kategorije građana, u koje se ubrajaju srednjoškolci odlikaši, studenti s desetkama u indeksima, oni koji su odbranili magistarski ili doktorski rad, penzioneri i članovi SUBNOR-a, moći će da ih nabave po simboličnoj ceni od 212 dinara. A, potom, kad zakorače prema svom mestu, na putu će sresti razvodnice, ljupke, vedre i nasmejane devojke. Istini za volju, one su u ovom pozorištu uvek i bile takve, ali sada se, ipak, malčice razlikuju. Elem, novina je u tome što su i one u revolucionarnom fazonu. „Skockane“ u nove uniforme, sa sve bedževima i crnim kapicama na glavi, izgledaju kao Mišel i njene revolucionarke iz Pokreta otpora. Ne znamo da li je Rene, kojem, inače, u ličnoj karti piše da se zove Kokan Mladenović, za ovu metamorfozu imao na umu popularnu humorističku seriju „Alo, alo“, ali smo sigurni da je i taj „detaljčić“, što bi se reklo pozorišnom terminologijom, apsolutno u funkciji, kao i još mnogo toga što ovaj teatar, u jednom krajnje pozitivnom kontekstu, trenutno izdvaja od ostalih beogradskih pozorišta. Atelje 212, „dobar jutar“, srećan ti prevrat!
.jpg)
