Izvor: B92, 09.Okt.2014, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik jednog filharmoničara #5
Violistkinja Aleksandra Kurilić, u Beogradskoj filharmoniji poznata kao Kuki, za portal B92 deli svoje utiske sa američke turneje.
Dugo sam se pripremala za američku turneju, emotivno i fizički. S obzirom na to da sam jako odgovorna osoba shvatila sam da moram da budem u odličnoj fizičkoj i psihičkoj kondiciji da bih sve to izdržala.“ ispisuje svoje stranice dnevnika Kuki, koja se već duže vreme vrlo posvećeno bavi jogom. Delotvorni efekti se vide baš u ovim vanrednim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situacijama, kao što je američka turneja.
“Tehnike disanja su super za zatvorene prostore i avione, toj vrsti priprema sam se intezivno posvetila mesec dana pred put. Sve što sam ikada u životu radila i vežbala, sve što znam o tehnikama joge, sada je dobilo svoju punu primenu. Spremila sam se za dug let, vožnje autobusom, kao i za kraće spavanje. Tokom ove turneje imam priliku da primenim sve što sam naučila, baš na ovom mestu, u ovoj situaciji.
Aleksandra radi ceo kompleks tehnika koji joga obuhvata. Pored asana koje se odnose na vežbe tela i važne su za naporna putovanja, tehnike disanja i meditacija daju balans i sklad u svim segmentima.
-- Pročitajte i BG filharmonija oduševila prestonicu Amerike --
U pauzama na putovanjima između američkih gradova, Kuki nesmetano primenjuje svoje vežbe.
„Imam svoje rutine u praktikovanju joge koje su na ovoj turneji drugačije. Pošto nemamo ni malo vremena, danas sam propustila jutarnje asane, ali sam zato na pauzi kada smo stali, otišla do dela gde je praking, iza koga se videla jedna šuma. Spustila sam ranac, zagrejala zglobove i počela da istežem kičmu. Desetak minuta je sasvim dovoljno za nekog ko se time dugo bavi i ko je uvežban. Potom sam se lako vratila u bus i sedela još tri sata. “
Pročitajte i ranije dnevničke zapise članova Beogradske filharmonije sa turneje po Americi: #1 #2 #3 #4
Do sada, Kuki nije bila u Americi. „Čudno mi je, imam veliku dozu uzbuđenja od nepoznatog. To je potpuno različit kontinent, od arhitekture pa do ljudi. Osećam se kao dete kad nešto ne zna ili kao da sam na mesecu, na drugoj planeti. Iako nisam osoba kojoj prija beton i staklo, zadivljena sam dometima čovečanstva. Bez obzira što
više volim prirodu, zelenilo i životinje“.
Aleksandra nije stigla da uradi meditacije pred vašingtonski koncert pa je odmah krenula dalje na šminkanje, spremanje i oblačenje.
Međutim, večeras se na koncertu u Stratmor centru u Vašingotnu, desilo nešto čudesno: „Sala je toliko divna, već od prvog tona osetila sam žmarce. Samo jedan ton je bio dovoljan da shvatiš da si u tom momentu, na tom mestu, sa Bogom na ti! Muziciranje u ovoj Sali je najbolja moguća kombinacija toga da imaš kontrolu sopstvenog zvuka i osećaja da si ćelija jedinstvenog organizma. Kad odem u šumu ja to jedinstvo osetim, ali ne u zatvorenom prostoru. Biti deo organizma koji diše zajedno je poenta orkestra.“ piše Kuki.
„Moja filozofija“, otkriva, je „ne ja u muzici već muzika u meni!“ To treba da izađe, to publiku zanima, to je dodiruje. Večeras smo to postigli. Verujem da će “muzika u nama” sutra u Karnegi holu još više da izađe jer je nama svima ta dvorana pojam. Volela bih da mogu da kažem da to nije vrhunac moje karijere, ali sigurna sam da ovde nisam poslednji put. Verujem da će sutra da se desi neko prepozavanje između nas i publike i da će da nas osete. Sutra je veliki dan!“
