Izvor: Danas, 29.Sep.2015, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik besnih domaćina
Tribina kompozitora, Themus Ensemble (Švedska, Geteborg): "Kutija", Velika sala Doma omladine Beograda
U potpunom mraku, kao našavši se odjednom okupljeni oko stola za kakvu ekskluzivnu spiritističku seansu, upoznajemo genijalni švedski Themus Ensemble u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Apsolutno ultimativni avangardni događaj na Međunarodnoj Tribini kompozitora, koji Toni Blomdal, Andreas Hol i Mansur Hoseini ovom prilikom prirediše, nažalost se u očigledno previše >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kišovitoj i hladnoj beogradskoj večeri nije podelio sa preizdašnim brojem posetilaca. Kakva šteta, za sve one koji nisu bili ovde, da prisustvuju jednom naizgled scenskim oruđima svedenom zvučno-vizuelnom teatru, a zapravo pravom arsenalu eksplozivnih umetničkih diverzija, koje uprkos svemu grade jedan odvažan odnos prema stvaranju u onome što se danas može nazvati vidljivim civilizacijskim tekovinama.
Okej, Themus se ovde razračunava svojim humorom i zaigranošću sa, najpre, svim onim poznatim varijetetima samog koncertnog nastupa. Gotovo nikakvi "pravi" instrumenti na sceni, sem što u jednoj epizodi ove predstave čujemo saksofon i izvesne poteze gudalom, ne videći pri tom ništa od svega toga stvarno. Ali, ono što fascinira upravo i jeste to prebacivanje težišta na nestandardne sadržaje, instrumente, ambijent, koncept, nameru. Jer, pred nama, koliko god mahom nevidljivi bili tokom otprilike jednočasovnog trajanja nastupa, jesu istinski umetnici i filozofi novog zvuka. NJihovo šušketanje, lupkanje, grebuckanje, čaranje po ploči stola kao po kakvom misterioznom bubnju, poskakivanje samo zamišljene ping-pong loptice, prosejavanje vazduha nekim nedovidnim sitom, topot koraka odnekud iz tame da se nasluti mešanje izvesnog neverovatnog špila karata - i evo već partije pokera za kartaškim stolom, iz koliko li samo ruku i čije li su. A to je tek početak, jer je sve to iznenada pretvoreno u igru šaha, sa samo jednom masivnom figurom koja poskakuje po stolu, razotkrivajući se najzad da bude ono što zapravo i jeste - metronom!
No, sada ćemo ih konačno ugledati, ta tri muškarca koji sklapaju i rasklapaju novine, cepajući ih polagano i bučno na trake, sasvim poput Stomp u Sava Centru onomad, a koji će nadalje mešati kašičicom svoj čaj, šumno otpijati sadržaj odmah zatim, da se konačno upute ka centralnom instrumentu - ovećoj kutiji za proizvodnju škripe, koju oni sami nazivaju "feder-harfom", zvuka nalik pucanju kabla pod naponom, trljanju mikrofona o šmirgl-papir, čemu god već. Tu je i afrički instrument kalimba, nalik "mbiri" koju već poznajemo, o zujanju testere i mlaćenju konopcem da i ne govorimo. I onda to telefonsko zvono, kao odnekud iz udaljene kancelarije, ali evo tog mobilnog telefona i samog na sceni da ritualno bude razbijem tučkom kakvog avana kao na nekom nakovnju na podu. Evo i muzičke kutije koja se navija da ispusti neke izvanredno nežne zvuke, ali avaj, gle, sad je razbijena i ona, premda neugaslog organizma, koji još dugo pruža otpor ovom simboličnom činu usmrćenja. I skupni uzdah olakšanja sada kada je okončano sa svim mehaničkim zvucima, da bi se smesta započelo sa žestokim demoliranjem pokućstva, pa će tako najpre i naizgled naivno započeti muziciranje nogama od stolice po stolu, da bi se na vrhuncu i sto i stolica, ta dva bitna instrumenta ove muzičke večeri, razbila u paramparčad, baš kao što je Pete Townshend običavao da na vrhuncu koncerta razbije svoju gitaru. Pravi dnevnik besnih domaćina. Urnebesno i beskompromisno.
