Izvor: Politika, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dizajniranje modernog sveta
Od belih i linearnih planova Korbizijeovih modernističkih kuća do aerodinamičnih futurističkih automobila, od prve Bauhaus stolice od čeličnih cevi, glatkih površina prve ugrađene kuhinje
Modernizam, kao pravac koji je obeležio period između dva svetska rata, imao je ključnu ulogu u formiranju umetnosti, dizajna i arhitekture dvadesetog veka. Svet u kojem danas živimo rezultat je tih fundamentalnih promena. Zgrade koje naseljavamo, stolice na kojima sedimo, grafički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dizajn koji nas okružuje, na primer, sve je to kreirano u duhu estetike i ideologije modernizma.
U čuvenom londonskom muzeju Viktorija i Albert od aprila do kraja jula meseca ove godine održana je reprezentativna izložba – dizajniranje sveta 1914–1939. Za razliku od dosadašnjih izložbi o ovoj temi, koje su se uglavnom ograničavale na istraživanje modernizma u okviru određenih geografskih područja ili vremenskog perioda, sveobuhvatna koncepcija ove, londonske, izložbe predstavila je sve značajne stvaraoce i pojave umetnosti i dizajna modernizma. Istovremeno, izložba daje odgovore na bitno pitanje: kako je modernizam otkrivao svoj posebni – apstraktni, linearni, geometrijski – izam, koji se stvarao u tadašnjim velikim kosmopolitskim centrima, u Nemačkoj i Holandiji, zatim u Moskvi, Parizu i Njujorku. Ovu izuzetnu manifestaciju prati i vrlo obimna studija, pod istim nazivom, koja pruža potpuno novu ocenu ideja modernizma i jasnu definiciju ovog često korišćenog ali, do sada, ne i jasno određenog termina.
Poreklo modernizma pronalazimo u mnoštvu različitih pokreta i teorija sa početka dvadesetog veka: počevši od fovizma i kubizma do konstruktivizma, od apstrakcije do atonalne muzike, kao rezultat jedne opšte težnje za novim i različitim svetom, koju su osećali i proživljavali intelektualci i umetnici širom Evrope. Izložba objašnjava na koji način su ove ideje evoluirale u modernizam, masovni pokret koji je široko uticao na živote ljudi, u njihovim domovima i gradovima, tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
Za modernizam se ne može reći da predstavlja jedan stil; to je pre bilo izvesno stanje uma i način razmišljanja. Uistinu, modernizam je bio termin koji je dosta neformalno povezivao niz pokreta koji su, u periodu između dva svetska rata, prihvatili apstraktnu umetnost za svoj vizuelni kod, odbijajući i osuđujući imitiranje stilova iz prošlosti i aplicirani ornament, tako karakterističnu pojavu u dizajnu i arhitekturi devetnaestog veka.
Snevajući o novom i boljem svetu koji je trebalo da bude racionalniji i efikasniji, protagonisti modernizma su verovali da je tehnologija bitan činilac u ostvarenju napretka društva. Mašina je bila simbol tih nadanja i utopijsko ubeđenje da dizajn i umetnost mogu, i treba da izmene svet. Obožavali su utilitarnost i jednu estetiku u kojoj je lepota postignuta kroz funkcionalnost i perfekciju forme.
Iako su ovi ideali bili mnogima bliski, samo nekoliko genija, kao što su Valter Gropius, Le Korbizije, Mis van der Roe, ističu se i kao prvi realizatori tih ideja, predvodeći celu plejadu stvaralaca zajedno sa aktivnostima koje je pokrenuo Bauhaus, kao izvor i jedna od centralnih laboratorija moderne umetnosti i dizajna dvadesetih godina prošlog veka.
Na više od tri stotine eksponata, među kojima su skulpture, slike, fotografije, nameštaj, odevni predmeti, grafike i pedeset filmskih klipova, izložba upečatljivo i dokumentovano ilustruje ovaj pokret, počinjući od belih i linearnih planova Korbizijeovih modernističkih kuća do aerodinamičnih futurističkih automobila, od prve Bauhaus stolice od čeličnih cevi, glatkih površina prve ugrađene kuhinje. Veliki deo eksponata odnosi se na arhitekturu i dizajn, koji su reflektovali ideal življenja, zasnovan na tim, radikalno novim principima arhitektonskog dizajna: umesto tradicionalno zatvorenih prostora, u novim zgradama koje su dizajnirali modernisti, kupatila i kuhinje su modernizovani dok se celi enterijer otvarao prema prirodnom svetlu, balkonima i terasama.
U istinski temeljnom i sveobuhvatnom objašnjenju modernizma kao jednog od najkompleksnijih fenomena dvadesetog veka, a potom i puteva kojima su ideali i estetike ovog pokreta uticali na naš savremeni svet, ostvarenje Viktorija i Albert muzeja predstavlja jednu od najznačajnijih ovogodišnjih izložbi u svetu.
Dobar je običaj što se ovako značajni muzeološki projekti obično predstave u više zemalja. Tako je i ova londonska izložba, pre odlaska u Vašington, već postavljena u gradu Herfodu (Nemačka), od 15. septembra i trajaće do 7. januara 2007. Posebno je interesantno da naglasimo da je ovde postavljena u novootvorenom MARTa muzeju za umetnost i dizajn koji je dizajnirao čuveni arhitekta Frank O. Geri u post-postmodernističkom stilu dekonstruktivizma!
Mirjana Teofanović
[objavljeno: 03.10.2006.]
