Izvor: Politika, 24.Jun.2012, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dizajn prenosi našu priču
Svi imamo potrebu da se igramo, da stvaramo, da budemo kreativni…
Na nedavno održanom GRIFONU 2012. – izložbi izabranih radova sa 9. konkursa za najbolji grafički dizajn u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2010. i 2011. godini,dodeljena je prestižna nagrada „Grifon” za TV grafiku „Folder kultura”. Njeniautori su Jovana Budošan i Aleksandar Ilić, mladi umetnici iz Novog Sada, što je bio povod za razgovor sa njima.
Dizajn je ogledalo kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj nastaje, on postavlja standarde vizuelnog jezika,ali niveliše i ukus sredine kojoj se obraća? Dizajn je svuda oko nas,mada o tome ne mislimo. Šta je za vas dizajn?
Aleksandar Ilić: Možda pre možemo reći da dizajn zastupa namere sredine. On se može posmatrati i kao umetnost u funkciji, ali za nas lično, on predstavlja sredstvo ili način da prenesemo – ilustrujemo neku priču, ideju ili emociju.
Kako se odvija timski kreativni rad, u vašem slučaju grafičkog dizajnera i animatora? Od kada radite zajedno i kako ste se našli u tandemu?
Jovana Budošan: Poslednje četiri godine smo na istom zadatku, zapravo radimo na RTV-u. Sale kao stalno zaposleni dizajner pokretne grafike i ja kao grafički dizajner – saradnik na projektima, primarno vizuelnim identitetima televizijskih emisija. Tako smo dobili priliku da sredinom prošle godine radimo novi vizuelni identitet TV emisije „Folder kultura”, koja se emituje četvrtkom na RTV1.
Vaš nagrađeni rad „Folder kultura” nije klasična TV špica. Neobičan je. Opišite osnovi autorski koncept u realizaciji vizuelnog identiteta emisije o kulturi?
Aleksandar Ilić: Paket TVgrafike obuhvatio je – najavnu špicu, džinglove za 19 rubrika emisije, grafiku za odjavu i pločicu za potpis. Želeli smo da napravimo nešto sa procesom pokretanja računarskog sistema od samog početka, dobrodošlice, bazičnih stvari na desktopu,ali na jedan nekompjuterski način.
Kakav je vaš odnos prema trajanju te vrste umetnosti? Pitanje je o odnosu vremena kreacije i realizacije i vremenu trajanja samog rada.
Aleksandar Ilić: Animiranje TV grafike kroz tehniku stopmotion je pristup koji zahteva možda više vremena u realizaciji u odnosu na druge tehnike animiranja u okviru kompjuterskih softvera koje se mnogo češće koriste na TV medijima. Da bi ste snimili jednu špicu koja u proseku traje oko 30 sekundi, potrebno je puno više vremena provesti u radu. Snimanje ovom tehnikom uz pomoć fotoaparata – sličicu po sličicu – je efekat sličan snimanju filma slowmotion gde se komponuje i podešava svaki frejm.
Da li se po grafici „Folder kultura” može identifikovati istoimenaemisija TV Vojvodine?
Aleksandar Ilić: Identitet jedne TV emisije zavisi od velikog broja ljudi. Nije dovoljno da dizajneri grafike kreiraju najavnu špicu, već je potrebno da svi od urednika, novinara i kasnije cele ekipe u produkciji – reditelja, dizajnera scene, svetla, zvuka... urade dobar posao. Raditi sa nekim sa kim se zaista dobro razumeš je privilegija – birati sa kim ćeš da radiš još je veća.
Ima li podrške naručioca u kreaciji smelih rešenja?
Jovana Budošan: Kako kog. Nije svako spreman da rizikuje, eksperimentiše i da ima poverenja u dizajnere kako ih ne bi sputavao. Emisiju „Folder kultura” režira naš mladi kolega Nenad Milošević, bez čije podrške u pristupu teško da bi naš dizajn i bio primenjen. Ipak, stvaramo zajedno, komuniciramo i od svih zavisi koliko daleko možemo otići.
Da li je teško izboriti se sa autoritetima, određenim klišeima u profesiji i nametnuti vlastite ideje?
Jovana Budošan: To je uvek teško, bez obzira na to kojim poslom se bavite Postoje različiti načini nametanja vlastitih ideja, ali intuicija ili utisak, možda trenutna procena je ta koja vam može reći – da, ovo možemo izgurati zajedno i treba se upustiti u takav projekat ili ne ili nešto srednje. Suština je da ne možete odvojiti dizajn od njegovog naručioca i najvažnije– korisnika.
Da li je stepen neuređenosti društva u relaciji sa stepenom neuređenosti grafičkog dizajna?
Jovana Budošan: Verovatno je tako, jer tamo gde nema jasno postavljenih standarda, veća je verovatnoća da se pojave potpuno nedosledne prakse. U Srbiji je došlo do prekida kontinuiteta sa uređenošću u svim društvenim redovima. Sa druge strane,ta činjenica se može posmatrati i ovako – da mi sada moramo postaviti standarde sami i uraditi ono što niko nije uradio za nas.Ili:baš dobro, ovako možemo da radimo šta hoćemo, jer nema jasnih pravila. Izbor zavisi od karaktera i nivoa svesnosti.
Zar nismo prezasićeni loše rešenim reklamnim porukama sa ekrana ali i sa bilborda, banera... Može li se tu neštoučiniti, promeniti?
Jovana Budošan: Naravno da može – spaliti ekrane, srušiti bilborde... He,he,he… Ili uopšte ne razmišljati o takvoj grandioznoj životnoj misiji, već delati svakog dana na najosnovnijem nivou. Svi mi imamo potrebu da se igramo, da stvaramo, da budemo kreativni. Neukusi su ljudske tvorevine, kao i svaka površnost. Naš model je:fokusirano, radno i iskreno i bez odustajanja.
Mladi ste i puni entuzijazma. Da li osećate moć generacijske energije?
Jovana Budošan i Aleksandar Ilić: Ne. Uvek i samo lične inicijative i pojedincekoji su bili toliko istrajni da su kasnije formirali generacije.
Koliko vam znači nagrada „Grifon” i da li će ona uticati na pozitivnu promenu vaše profesionalne pozicije?
Aleksandar Ilić: Nagrada „Grifon” nam je veliki podsticaj za budući rad i nadamo se da ćemo imati prilike da ovakav autorski pristup češće realizujemo. Podrška je uvek dobrodošla, a za promene – videćemo.
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 24.06.2012
