Izvor: Politika, 24.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dizajn je izbor
Marko Stojanović se predstavio na Bijenalu u Bariju, a na jesen će se predstaviti publici u Londonu
Marko Stojanović, mladi grafički dizajner, demistifikuje tradiciju takošto često izmami osmeh i stvori osećaj bliskostii prepoznavanja kod publike. Ne voli teške koncepte, a u velikoj meri koristi intuiciju i nesvesno. Stojanović, prošlogodišnji finalista nagrade „Mangelos”, predstaviose i na Oktobarskom salonu, što mu je bio dugogodišnji san. Nedavno se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vratio iz Barija gde je učestvovao na Bijenalu mladih evropskih umetnika, ana jesen će sepredstavi i u Londonu. Njegovi radovi su u maju bili izloženi u Beogradu na „Telenorovoj” izložbi u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” ali i u Sent Etjenu, u Muzeju moderne umetnosti. Ovih dana u Beogradu radi za agenciju „Tu šik” (2 Chic). O iskustvima sa Bijenala u Bariju kaže:
– Prvi put sam ove godine čuo da u Bariju postoji Bijenale. Predstavio sam se svojim starim radovima iz kolekcije „Art fud” u grupi od desetak umetnika iz Srbije, a na ovoj manifestaciji učestvovalo je oko 700 umetnika iz cele Evrope i Mediterana. To je kao neko Venecijansko bijenale, ali za mlade umetnike do tridesete godine. Značilo je da vidimo kako rade naše kolege iz drugih zemalja. Moja serija „Art fud” ima globalnu i jasnu ideju i uvek su ljudi lepo na nju reagovali u inostranstvu.
Najveći utisak na našeg dizajnera ostavio je Portugal koji Bijenale shvata ozbiljno i pravi javne nacionalne konkurse za odabir umetnika koji će se predstaviti. Sve je propraćeno luksuznim katalozima, što naša ekipa u Bariju nije imala.
O tome kako će se na jesen predstaviti u Londonu, Marko Stojanović uz osmeh napominje da nije siguran kako će sve izgledati.
– To će se dogoditi zahvaljujući Balkan art festivalu „Terminal” u Ljubljani na kome učestvuje puno ljudi, i sada su oni otvorili svoje predstavništvo u Londonu. Hoće da pokrenu novu galeriju i sajt kako bi promovisali balkansku umetnost u svetu.
Mladi dizajaner se preselio iz Novog sadau Beograd nedavno zahvaljujući poslovnoj ponudi koju je dobio od jedne dizajn agencije.
– Studirao sam grafički dizajn u Novom Sadu. U Beograd sam se preselio kada mi je ponuđen posao u dizajn agenciji, a izazov jeto što su u Beogradumnogo veći klijenti nego što ja mogu da ih nađem kao pojedinac. To je ivent agencija, radim luksuzne pozivnice, na primer, a izdvojio bih one koje sam radio za Telekom.
Ime Marka Stojanovića se povezuje i sa Marinom Abramović, poznatom svetskom umetnicom, a o tome šta je bila spona za susret sa njom, mladi dizajner kaže:
– Na Akademiji u Novom Sadu uradio sam jedan rad posvećen Marini. To je plakat gde sam skrenuo pažnju studentima da je Marina tu radila sedamdesetih godina, da je svojevremeno dobila otkaz...I onda sam napravio neku paralelu sa tom popularizacijom, komercijalizacijom moderne umetnosti u svetu, gde umetnici prave svoje igračke, lopte... A mi tako lako brišemo taj podatak da je Marina bila među nama. Napravio sam tablu koja je miks socijalističkog teksta, a font je bio rimska kapitela. Poslao sam joj da vidi šta sam uradio i ona je bila oduševljena. Sledeći put tokom boravka u Beogradu poželela je da se vidimo.
Od Stojanovića se ne može čuti da je neshvaćeni umetnik, ne kuka na uslove rada i kažeda mu nisu potrebna velika sredstva da bi nešto uradio.
– Shvatio sam na putovanjima da su uslovi svuda isti, kao student koji počinje u istom ste položaju ovde ili u Londonu. Najzanimljivije je to što radim intuitivno, bez planova i ne razmišljam o tome, pokrenu me banalne stvari.
Originalan je i Stojanovićev diplomski rad „Po Marku” zamišljen kao zbirka pesama srpskih pesnika, gde je za svaku pesmu uradio ilustraciju. „To je konceptualno umetnička knjiga. Tu je i portret Hrista, pored koga je mladi bilder u potpuno istoj pozi. Fascinira kako Isus i savremeni bilder imaju potpuno istu pozu. A ja sam ih samo uklopio”, kaže umetnik.
Marko Stojanović napominje da ga Srbija posebno inspiriše.
– Trenutno radim novozavetne scene, prikaze, ali u novim medijima, kroz moje simbole, bez ikakve figuracije, kao savremene ikone. Da postoji neki idealni pravoslavni hram u Beogradu, time bihga opremio. Ne, neće me razapeti zbog ovog što sam rekao, jer nema skrnavljenja. Radiosam sve to kao Srbin i pravoslavac prosto ne poštujući kanon. To će biti moj magistarski rad, a publika će moći da vidi radove u Novom Sadu i Beogradu, uskoro.
B. Lijeskić
objavljeno: 25/06/2008.
