Izvor: Glas javnosti, 24.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktno, bez uvijanja
BEOGRAD - Dugo najavljivana kao „šokantna i skandalozna“, predstava „Samoudica ili Mora samo da se umre“ po tekstu mladog pisca Aleksandra Radivojevića i u režiji Snežane Trišić, preksinoć je napokon premijerno izvedena na Maloj sceni Ateljea 212. Baš, kao što se i očekivalo, radnja ovog komada zasnovanog na audiciji za kulturni preporod Srbije, a čiji su akteri nekoliko predstavnika domaće „umetničke“ scene, zaista nikog nije ostavila ravnodušnim. Ipak, neki šokantni segmenti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ovog komada napisanog pre godinu i po dana, uključujući i direktan prenos smrti, delovali su više nego „deža vi“, zahvaljujući životnim okolnostima u kojima bitišemo. Takođe, da je granica između pozorišta i naše stvarnosti sve tanja, vidi se u još jednom segmentu predstave. Naime, govoreći o raznim pošastima koje su nas snašle, jedan od likova (Radman) ubacuje i više nego taze dopisanu rečenicu koja je, koliko juče, bila udarna u svim medijima: „...a u zgradu predsednika republike ladno se ušeta čovek sa dve bombe u ruci“... Aplauz, posle nepunih sat i po vremena igre, upućen glumačkoj ekipi i autorima, može u izvesnom smislu da nagovesti da će ova predstava ipak imati određen uspeh kod publike, prvenstveno one koja je spremna da sa pozorišne scene, direktno, bez uvijanja i filovanja, prihvati situaciju u kojoj se na otvoren i beskompromisan način prikazuje naše društveno i kulturno beznađe.
Izvanredni Branislav Lečić (u ulozi „kulturnjaka“ Radmana) koji je u vladi premijera Zorana Điniđića bio ministar kulture, kaže da bi ovu predstavu, da je kojim slučajem i dalje na pomenutoj funkciji, prihvatio sa zadovoljstvom.
- Uzeo sam učešće u ovom komadu zato što je on „prst u oko“ i što svakog od nas, svojim ekstremnim pojačavanjem boja i krajnosti, tera da napokon počnemo da razlikujemo te boje. Da sam danas u prilici da, kao ministar kulture gledam „Samoudicu“, ja bih joj aplaudirao jer verujem da u civilizovanom svetu svaka subverzivnost u umetnosti predstavlja nešto konstruktivno.
U ostalim ulogama, veoma efektno, svoje glumačke potencijale iskazali su i Jelena Đokić, Hristina Popović-Milin, Bojan Dimitrijević i Nenad Bekvalac.
