Izvor: Blic, 31.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomata koji nas je razumeo
Diplomata koji nas je razumeo
U Ambasadi Slovačke Republike, zimsko veče, upriličeno povodom promocije srpskog izdanja knjige 'Beograd: beleške 1995-2001' bivšeg ambasadora Slovačke u Beogradu dr Miroslava Mojžite, bilo je za sve prisutne predstavnike političkog, kulturnog i društvenog života izuzetno prijatno.
Srdačan je bio susret ovog diplomate sa Dragoljubom Mićunovićem, Nebojšom Čovićem, Borkom Pavićević, Zoranom Hamovićem (Clio), izdavačem zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kome je knjiga ugledala svetlost dana...
- Miroslav Mojžita je čovek koga čovek samo može da poželi, dobar, pametan, vredan, požrtvovan... Kad je reč o diplomatiji, mislim da se nijedna svetska diplomatija nikada ne bi odrekla njegovih usluga. Trenutno je na dužnosti generalnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. - Njegova ekselencija Miroslav Mojžita nije bio samo moj prijatelj, on je bio prijatelj ove zemlje i Beograda. Visoki nivo odnosa između Slovačke Republike i Jugoslavije, kasnije SCG, velika je zasluga ambasadora Mojžite, koji je ovu zemlju tretirao kao svoju, doživljavajući njene probleme kao svoje. Mi nikada nećemo zaboraviti, kao ljudi koji su onda, na vrhuncu naše krize, živeli u opoziciji, koliko smo imali njegovu podršku. Ostao je jedan prisan, ljudski, prijateljski trag koji je gospodin Mojžita ovde ostavio. Ko zna, možda ćemo i mi jednoga dana pisati knjige o delatnosti gospodina Mojžite, a ne samo da postoje njegove beleške o tome kako je on nas video - rekao je Dragoljub Mićunović. O zahvalnosti koju domaći progresivni ljudi gaje prema dr Miroslavu Mojžiti, svedoči i to što mu je februara 2002. godine, Vojislav Koštunica uručio najviše državno odlikovanje 'Orden jugoslovenske zvezde I stepena', kao jedinom ambasadoru u savremenoj istoriji države koji to priznanje dobio. Reč je o čoveku koji se 1999. godine, pobrinuo čak i za snabdevanje električnom energijom. Knjiga evocira čitaoce na Dejton, šetnje, Rambuje, 5. oktobar... a završava se nekrologom Zoranu Đinđiću, dopisanim polovinom marta 2003. godine. Sam autor, međutim, skromno kaže: - Nisam siguran da je ovakva knjiga uopšte potrebna čitaocu iz Srbije i Crne Gore, zbog toga što mu je je sve to poznato, a i bilo bi bolje da sve to što pre zaboravi.
Iste večeri, otvorena je i izložba fotografija Pavola Demeša, vodećeg predstavnika slovačke nevladine organizacije, koje je snimio u zemljama Balkana.
Lj. Jelisavac
