Izvor: Blic, 29.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilan je moj totem
Dilan je moj totem
Zoran Cirić je svojim najnovijim romanom”Hobo”, u izdanju 'Narodne knjige', naveo književnu kritiku da mu prizna zrelost i vrednost koja prevazilazi vreme u kome kao autor živi!
Vaš novi roman, 'Hobo' i vi kao pisac imate jednodušnu podršku književnog establišmenta! Da li ste se promenili vi ili oni?
- Primetio sam da su počeli da me podržavaju malo otvorenije, mnogo glasnije i intenzivnije no pre, posebno pre knjige 'Starinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvari', kad su me tretirali kao nekog 'off-pisca', što ja i dalje jesam po poetici, stilu, literarnim interesovanjima i ambicijama. Mislim, ipak, da sam i dalje van glavnih tokova srpske književnosti koja je potpuno sterilna jer robuje akademizmu…Moj pristup literaturi je antiakademski - zato toliki značaj dajem neknjiževnim ishodištima, dopuštajući jak uticaj pop kulture, gole empirije sopstvenih i tuđih iskustava i životnih činjenica na moje pisanje.
Na samom početku knjige, kao uvod stoje stihovi Boba Dilana: 'Vidi, dečače, ovo si uradio, sam Bog zna kad ali učinićeš to ponovo'. Čemu?
- Kad sam bezvoljan, izduvan i ispumpan, javi mi se Dilanov duh, poseti me moj Bog Dilan i kaže: Šta, ti si umoran? Pogledaj koliko je godina iza mene? Šta je tvoja osamnaesta knjiga u odnosu na moja 43 albuma? Dilan je moj totem koji me podržava u akciji potrage za novim avanturama, a pisanje je zapravo jedina avantura u mom životu. Dilan je ovde bitan zbog pesme 'Usamljeni hobo'…Nije hobo obična lutalica, on je skitnica, bamp…da, u Keruakovom smislu. Dilan je njegov đak, poslednji bitnik na planeti zemlji. Hobo je čovek odlutao predaleko, pobegao od svega, koji nema čemu i kome da se vrati. Onaj koji je povukao crtu posred sopstvenog grkljana.
Roman ste, medutim, posvetili filmskom reditelju Polu Šrederu!?
- 'Hobo' ima prateću priču, deo moje intimne mitologije vezane za svet Pola Šredera, novog Holivuda uopšte, Miliusa i Voltera Hila ili kasnije Ferare, a pre svega za Sema Pekinpoa oca te po malo surove poetike gde likovi hodaju ivicom čudnog heroizma koji začas sklizne u nekrofiliju, u gotovo sadističku surovost. Ne bih posvetio roman filmskom režiseru i scenaristi i to američkom, da ne mislim da je Hoboova priča univerzalna. Ono što je srpsko u ovom romanu, samo je jezik! Zaplet, etičke dileme, opsesije, likovi samurajski u sopstvenim projekcijama i vizijama- sve to, univerzalno je.
Žanrovski, roman ste opredelili kao- 'skoro triler' u kome se ljudi jure po katakombama života uz obilje patologije, krvi i tragike koja vam nije bila svojstvena dosad!?
- Superpozitivci su zapravo negativci. U 'Hobou', svi su likovi opsednuti kodeksima. Funkcionišu kao 'hodajući kodeksi'. Presuđuju i kažnjavaju kao starozavetne utvare. Protokom vremena dolaze do fascinantne transformacije: svojom voljom, žrtvujući se, gube ljudskost kako bi ostali lojalni kodeksu koji su izabrali. Otud tragizam ovog romana, toliko mračne i zlokobne atmosfere i progresije patologije. Likovi startuju kao (samurajske) fikcije a završavaju kao vrlo krvave žrtve (samurajske) metafizike koja, na užas, prerasta u stvarnost. Milorad Pavlović
